Ovo je sasvim film Sare Džesike Parker (SJP)... Pa, loš je!
I ♥ Hugh Grant! OK, sada kada smo to razjasnili, sasvim će vam jasno biti zašto će objektivnost zaobići sledećih nekoliko redova. Jer, Hju je u ozbiljnoj krizi i film “Da li ste čuli za Morganove“ (Did You Hear About the Morgans?) je najočigledniji dokaz toga!
Novi film scenariste i reditelja Marka Lorensa, Hjuovog starog znanca iz filmova “Music and Lyrics“ i “Two Weeks Notice“, toliko nije fer da je oterao i njegovo neodoljivo mucanje. Pa kakav je to film u kome je Hju nokautiran po svakoj osnovi?!
Prvu rundu je Hju izgubio od, po svim kriterijumima šupljeg scenarija, klišeiziranih dijaloga i bezbroj puta samlevenih stereotipa rom-com žanra sa tek sporadičnim razlozima za iskren smeh. Za to treba “zahvaliti“ Lorensu kome se ne-znamo-šta desilo da napravi film koji na tako neinventivan način tretira odnos Njujorka i američkog-mesta-u-sred-ničega i bračne krize.
Drugu je unapred izgubio od svoje lične krize koju je opisao kao “nervno rastrojstvo prouzrokovano pritiskom od učešća u filmovima visokih budžeta“. Iskreno, Hju tako i izgleda. Podnadut, umoran, iako nije snimao pune tri godine, kapaka spuštenijih nego ikada, ali ne onako kao pre, kada je to bilo seksi... I ne, to što će uskoro imati 50 godina, nema veze s ovim. Nego, kao na ovom kadru, Hju je odlutao, zalutao...
A za nokaut, kao što smo i očekivali, zadužena je partnerka SJP, koja važno da je vitkija nego ikada, a to što je šarm u ovom filmu zaobišao u širokom luku kao da joj i nije važno. Čuva ga za "Seks i grad" (Sex and the City), ili šta?! Njih dvoje su verovatno jedan od filmskih parova s najmanje hemije ikada, da bi producenti trebalo da se zamisle zašto su se odlučili da ih ponovo spoje. Film “Extreme Measures“, jedan od retkih Hjuovih izleta van rom-coma, bio je tako očigledan dokaz da njih dvoje treba samo da se viđaju kao prijatelji, što privatno jesu.
Gledajući Morganove u situacijama koje smo videli u ko zna koliko filmova pre i Hjua kome je scenario dao jedino prostora da se iznova provoza na svojim poznatim forama, preostaje nam samo da se vratimo Hju-klasicima iz pera voljenog Ričarda Kertisa. Mada, dobra detoksikacija posle ovog filma su i bezbroj genijalnih intervjua ovog predivno-sarkastično-samokritično-uobraženo-depresivnog Engleza, kome je dovoljno dati dobar filmski milje da samostalno napravi hit.
Iz ovog filma Hju može da ponese samo još jedan razlog za emotivnu krizu koju će, nadamo se, zalečiti golfom, a mi – njegovi odani fanovi – slomljeno srce koje s nestrpljenjem iščekuje vest o sledećem filmu koji će on spasiti. Ili će film konačno spasiti njega?!
Tekst: Katarina Milovanović