Poslovica "U zdravom telu zdrav duh" vredi i obrnuto jer istraživanja pokazuju da negativne emocije mogu biti okidač za brojne zdravstvene probleme.
Negativna energija utiče i na stanje mozga, i to tako da vidimo loše stvari, dok one dobre jedva doživljavamo. Ali ljutnja, cinizam i neprijateljstvo loše utiču i na zdravlje – od krvnog pritiska pa do imunološkog sistema.
Najbolji primer su ljutnja i bes. Kad smo okruženi ljudima koji iz nas crpe mentalnu energiju, u telu se pokreću okidači za visoki krvni pritisak, stres, anksioznost, glavobolje i lošu cirkulaciju.
Istraživanja pokazuju da je izloženost petominutnom besu toliko loša i stresna da može pogoršati imunološki sistem na više od šest sati. Svi ovi zdravstveni problemi na kraju mogu dovesti do ozbiljnijih stanja, poput srčanog ili moždanog udara, objašnjava kardiolog Sintija Taik.
Nepoverenje je takođe pogubno za ljudski organizam. Naučno istraživanje iz 2014. objavljeno u časopisu "Neurologija" povezuje cinizam s velikim rizikom od dementnosti, dok isti rezultati nisu zabeleženi kod smirenijih i opuštenijih ljudi. Još jedno istraživanje iz 2009. godine bavilo se stanjem čak 100 hiljada žena, a rezultati su zabrinjavajući – ispitanice koje su bile izrazito cinične imale su velike šanse za srčana oboljenja.
Ali, problem je i u tome što se negativna energija lako širi i preuzima. Što više vremena provodite s negativnim ljudima, veća je šansa da ćete postati poput njih, ističe američka psihoškinja Ilejn Hatfild i deli rezultate svog istraživanja.
Otkrila je da vrlo brzo počinjemo oponašati izraze lica, držanje, pa čak i glas prijatelja ili kolega s kojima provodimo najviše vremena. I, najvažnije, usvajamo njihovo mentalno stanje. Ljudi su po prirodi empatična bića, pa lako preuzimaju emocije i raspoloženje ljudi koji ih okružuju, pojašnjava Hatfild.
Veselje ima mane
Prekomerna radost "guta" energiju srca pa ono postaje suviše opušteno i prestaje da radi punim kapacitetom. Kad nas preplave zabrinutost i tuga, cenu će platiti pluća. Tuga troši energiju pluća, a to uzrokuje oticanje i bol u trbuhu. Prekomerne brige štete želucu, a stres slabi srce i mozak.
Kad vam ljutnja "ide na jetru"
Preterana ljutnja šteti zdravlju jetre. Gnev pojačava energiju u njoj, a kad ona postane "pretesna", višak energije ljutnje preliva se iz jetre i poput cunamija juri prema glavi. To kao posledicu može imati visoki krvni pritisak, glavobolju, a u ekstremnim slučajevima i moždani udar. Jetra i žučna kesa povezani su s ljutnjom, srce i tanko crevo s radošću, slezina i želudac s prekomernim razmišljanjem i zabrinutošću, pluća i debelo crevo s tugom, a bubrezi i mokraćna bešika povezani su sa strahom.
Bez energije
Teskoba je emocija prekomerne zabrinutosti i može uticati na zdravlje pluća i debelog creva. Takođe, može uzrokovati da osoba koja je duže oseća više ne može pravilno koristiti energiju. Posledice mogu biti kratak dah i upala debelog creva.
Ne mozgajte
Prekomerno "mozganje" i analiziranje deluju na slezinu i mogu uzrokovati umor, letargiju i smanjenje koncentracije. Preterano razmišljanje može zgrčiti i digestivni sistem i uzrokovati punjenje želuca gasovima i osećaj nadutosti. Zato se opustite i ne analizirajte.
Izvor: 24sata.hr