Na koncertima Riblje čorbe Bora Đorđević često zna da najavi pesmu "Dva dinara druže" rečima: "Žurka. Okupilo se društvance, pijucka se, priveli ste neku devojčicu, mnogo vam je lepo, i tu se uvek nađe neki ludak sa gitarom...". Ovoga puta, u centru pažnje je jedna slična "žurka" koja se ponavlja već nekoliko godina u raznim prostorima (najčešće u zemunskom "Festu", kao što je to bilo u petak ), samo što na repertoaru nije pomenuta pesma, već "D-mol", "Lepa protina kći", "Ringišpil" i ostali neprolazni hitovi Đordja Balaševića
Tribute band našeg velikog autora je, posle duže vremena, početkom godine doživeo velike personalne promene. Većina bivših članova je, interesantno, odlučila da formira još jedan sastav ovog tipa, "Remorker". Međutim, to može samo da raduje Đoletove fanove, jer nisu ništa izgubili, naprotiv. Nova postava (ne)normalnih, predvođena starim frontmenom Nenadom Jelenkovićem Jelenom, uz tek poneki falš, sve bolje funkcioniše, što se potvrdilo i u petak.
"Krenućemo sporije, ali kvalitetno", rekao je na početku Jelen, i sa ekipom na bini zasvirao "Galiciju", jednu od najlepših pesama sa poslednjeg Đoletovog albuma "Rani mraz". Posle laganog starta, brzo je u "Festu" proključalo. "Ja luzer ?", "Ringišpil", "Živeti slobodno", "Još jedna pesma o maloj garavoj"... sigurni su aduti za sjajnu atmosferu među Balaševićevim fanovima. Naravno, pošto je u pitanju repertoar velikog poete, sve to moraju da "preseku" balade - "Ne volim januar", "Miholjsko leto", "Na Bogojavljensku noć"...
Već po tradiciji, (ne)normalni su bili na bini više od tri sata, ali, kao što reče Jelen, ni to nije ni izbliza dovoljno da bi se ispunile sve muzičke želje koje su im pristigle. "Morali bismo u tom slučaju da sviramo bar do šest ujutru", rekao je u jednom trenutku, uz osmeh. Začudio se Jelen što ovoga puta nije čuo "tradicionalno" neartikulisano, ali simpatično prizivanje pesme "Slovenska", ali to ipak nije iskorišćeno da se bend "prošvercuje" i da ne odsvira, po mnogima, jednu od najlepših pesama u Balaševićevom prebogatom opusu.
Pošto je publika oko dva sata ujutru bila još željna muzike, neminovan je bio bis. Balade "Divlji badem" i "Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja", zaokružile su još jednu lepu, toplim emocijama ispunjenu noć.
"(Ne)normalni Balaševićevci" nisu "zamena za Đoleta". Za razliku od njega - nastupaju, uglavnom, u manjim prostorima, što neminovno donosi i drugačiji kontakt sa publikom - horsko pevanje, doturene papiriće sa muzickim zeljama, a na repertoaru su im često i pesme koje "panonski mornar" dugo ili čak nikad nije pevao na koncertima. Oni, naravno, nisu Đoletu ni konkurencija. Nisu nikako ni "paraziti" koji "otimaju hleb iz usta", kako je znao da se našali Balašević kada su mu, pre nekoliko godina, bili gosti u njegovom šou programu. To su produhovljeni, mladi ljudi koji su svojevremeno, kada su zlo sejale "devedesete, tužne i nesretne", svoj otklon našli okupljajući se uz gitaru i deleći zajedničku ljubav prema stvaralaštvu Đorđa Balaševića.
Milan Ćunković