Pod okriljem mraka ona serotonin pretvara u melatonin, veoma koristan za odlaganje pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ishemije mozga i moždanog udara. Može da smanji i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu.
Utvrđeno je i da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja. Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida, koji mogu da oštete srčani mišić.
Nažalost, danas sve više ljudi, naročito u urbanim sredinama, ima manjak melatonina. U gradovima je veštačko osvetljenje glavni krivac za nemogućnost ostvarivanja potpunog mraka tokom noći. A ulična i druga svetlost koja dopire u spavaće sobe koči enzime odgovorne za "prevođenje" serotonina u melatonin, objašnjavaju stručnjaci.
Zamračivanje soba za vreme spavanja je najjednostavniji način da se očuva stvaranje i funkcija melatonina. Kod ljudi koji imaju problem da utonu u san ili imaju više od 60 godina davanje ovog hormona kao leka pokazalo se delotvornim. A melatonin se po prirodi stvari manje luči u starosti.
Naučnici veruju da prisustvo melatonina može sprečiti i rast kancerogenih ćelija. To bi značilo da u budućnosti ovaj hormon može da ima terapeutsku ulogu u lečenju zloćudnih bolesti.
Izvor: Novosti