Rediteljka je istakla da Krležu doživljava kao svetskog klasika, koji kao i svaki klasik mora da prođe kroz određeni filter što je ona učinila adaptacijom teksta, odbacivanjem prvog i spajanjem drugog i trećeg čina, koji je Krleža napisao 30 godina kasnije i kojim je stavio tačku na priču o Glembajevima, razračunavši se sa političkom elitom.
Đorđević je insistirala na savremenom glumačkom izrazu, temeljnom radu sa glumcima - Marijom Vicković, Radovanom Vujovićem i Brankom Cvejićem i kaže da je predstava vrlo filmična, dinamična sa naglašenim trilerskim elementima.
Povodom premijere razgovarali smo sa glumicom Marijom Vicković koja nam je rekla nešto više o novom čitanju poznate Krležine drame:
- Predstavu smo spremali od oktobra, tačnije početka oktobra i radili smo je prilično dugo. Radili smo apsolutno na svakom detalju, i napravili smo na kraju jedan jako uzbudljiv i napet triler. Predstavu koja se od prve do poslednje sekunde gleda bez daha. Kao najnapetiji fim. Jako sam zadovoljna ovim što smo uradili i ovde nema mesta za skromnost, jer sam ja još na Akademiji imala želju da uradim ovu predstavu i rezutat je potpuno novo čitanje ove poznate Krležine drame!
Da li je sukob muškog i ženskog principa večna tema o kojoj uvek ima nešto novo da se kaže?
- Sukob ta dva principa, muškog i ženskog, nešto je što provejava kroz čitavu literaturu, kroz naše živote, i svako ima neku priču u kojoj se prepoznaje... Što se tiče ove naše priče i mog lika Laure Lembah, to je žena koja je, kako se danas to popularno kaže žrtva porodičnog nasilja, žrtva svog muža, a zatim kasnije i ljubavnika. Trenutak u kom se dešava predstava je trenutak i kad ona to konačno shvata! Kako će da se izbori sa time, to vam neću otkriti, time bih otkrila i sam kraj, al’ svakako se bori na način na koji bi se danas borila savremena žena...
Scenograf je Mia David, a kostimograf Adrijana Pajić.