Upravo zbog tog osećaja, nekada i preteramo (ili narodski rečeno - oči su nam gladne), pa naš organizam mora da se obračuna sa viškom hrane koji smo uneli. Šta se tada dešava u našem telu?
Prva posledica je vidljiva i pre nego što ustanemo od stola. To je onaj osećaj da ćemo "eksplodirati". Iako je moguće da stomak da pukne posle prejedanja, uslovni refleks koji nas tera na povraćanje, zastaviće nas sa prejedanjem pre nego što stignemo da unesemo količinu hrane potrebn da bi se to dogodilo.
O kojoj količini hrane zapravo pričamo?
Prosečan ljudski želudac može da obradi između litar i jedan i po litar hrane pre nego što dobije potrebu da je povrati, ali može da se rastegne da primi četiri puta toliko hrane pre nego što dođe do pucanja.
Kada jedete obrok bogat visokim sadržajem masti, šećera i ugljenih hidrata, vaš parasimpatički nervni sistem kaže telu da uspori i fokusira se na varenje hrane, što čini da se osećate letargično.
Dok se hrana vari, ćelije u pankreasu proizvode hormon insulin, što dovodi do povećanja melatonina i serotonina, hormona koji čini da se osećate pospano, ali i srećno.
Može se dogoditi da se borite da održe otvorene oči zahvaljujući naglom visokom nivou glukoze uzrokovane hranom koju ste pojeli.
To može ometati neurone u mozgu koji obično proizvode u oreksin proteine odgovorne za očuvanje budnosti i opreznosti.
Masne ćelije proizvode hormon leptin, koji se vezuje za receptore u mozgu da bi ga obavestili da više niste gladni. Redovno prejedanje čini da telo proizvodi više ovog hormona, jer je nivo leptina u direktnoj vezi sa količinom masti u telu.
U takvim slučajevima, organizam nekih osoba može da razvije otpor prema leptinu, koji remeti sposobnost mozga da prepozna kada ste siti, a posledice ovog procesa prvo će zabeležiti vaga.
Izvor: Blic.zena