Bojana je inače diplomirani ekonomista po struci, koji je uplovio u književne vode. Šta ju je inspirisalo i kome preporučuje svoj roman, otkrila nam je u kratkom intervjuu:
Ovo je vaš prvi roman. Šta vas je insprisalo da to bude psihološka priča koja dopire do najskrivenijih delova naše ličnosti?
- Ljudska psiha, kao večita riznica tajni, najveća nepoznanica i misterija upravo je moj nepresušni izvor inspriracije. Ovo je moj treći, a prvi objavljeni roman. Prethodna dva nisam, iz ličnih razloga, nikada objavila. I ta dva romana su istog žanra kao i Granični slučaj. Ljubav prema psihološkim romanima datira iz vremena kada sam prvi put pročitala Zabeleške iz podzemlja nenadmašnog genija Fjodora Dostojevskog. Prodiranje u skrivene, veoma mračne i zaslepljujuće odaje ljudskog uma za mene je suština egzistencije i konačno, pisanja.
U komentarima na sajtu Lagune jedan čitalac je naveo da je interesantno čitati roman koji je napisala žena u prvom licu jednine kao muškarac. Kako gledate na tu konstataciju?
- Ovo je roman o životu, smrti, ljubavi, anskioznosti, neurozi, arhetipskoj borbi racija i psihoze. O čoveku koji se sukobljava sa samim sobom i svetom oko sebe. Da bi što vernije dočarala jednu patologiju i lični doživljaj pacijenta i prikazala šta se dešava u glavama neprihvaćenih i neprilagođenih, pisala sam u prvom licu, kao muškarac. Posledica odrastanja pored dva brata, gde sam ponekad morala da živim, da se ponašam i razmišljam kao muškarac, bila je olakšavajuća okolnost za pisanje u drugom rodu.
Kome biste preporučili ovaj interesantan roman?
- Roman preporučujem svima koji vole da čitaju. A vreme će biti pravi i najveći kritičar moje knjige i mog rada.