Prelazak na letnje računanje vremena kratkoročno znači za jedan čas kraći san, ali dugoročno donosi duže trajanje dana u toku šest meseci od kraja marta do kraja oktobra.
Međutim, naučna istraživanja pokazala su da će pomeranje časovnika sa 2.00 na 3.00 u nedelju, 26. marta, verovatno rezultirati povećanjem broja srčanih i moždanih udara, izazvati rast broja automobilskih nesreća i smanjiti radnu efikasnost.
Oni tvrde da čak i manji poremećaji ustaljenih obrazaca spavanja mogu da imaju značajne posledice.
- Naša studija ukazuje na to da nagle, pa i male promene ritma sna mogu da imaju štetan efekat - istakao je Amnit Sandu sa Univerziteta u Koloradu, čija je studija bolničkih podataka otkrila skok broja srčanih udara za 25 odsto u ponedeljak, dan nakon početka letnjeg računanja vremena.
Prema ranijim istraživanjima tih sat vremena, koliko kraće spavamo, krivi su za osećaj neispavanosti, glavobolje, srčano opterećenje pa i veći broj saobraćajnih nesreća, jer je zbog neispavanosti koncentracija slabija. Naime, telo ima svoj ritam i naviknuto je da spava određeni broj sati, budi se u određeno vreme... Ako mu se to poremeti, ono to doživljava kao stres. Potrebno je nekoliko dana da se navikne na novi ritam.
Izvor: Novosti.rs