Tokom četiri panela i dve studije slučaja, učesnici će razgovarati o izazovima Srbije ka ispunjenju zahteva iz Poglavlja 27 procesa pridruživanja EU, organskoj proizvodnji i njenoj ulozi u celokupnoj privredi, obnovljivim izvorima energije, ekoturizmu, ekološkim kućama i ekološki osvešćenim kompanijama.
Na panelu "Kvaka 27 - Kako zahtevi, prakse i sredstva iz EU mogu pomoći Srbiji da bude uređenija i čistija zemlja" učestvovaće i Goran Sekulić, policy officer Koalicija 27, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Nedavno ste predstavili izveštaj „Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi“. Šta nam ono govori, dokle smo stigli i koliko još moramo da uradimo?
- Naslov izveštaja simbolično prikazuje koliko smo odmakli sa poglavljem 27. Dakle ne mnogo, postavljene su neke osnove, ali ozbiljan rad tek predstoji. Moglo bi se reći da se sa transponovanjem EU legislative dosta napredovalo i aktivnosti, ali primena još uvek dosta zaostaje. Svi se slažemo da je poglavlje 27 veoma zahtevno i kompleksno, ali evidentno je da životna sredina još uvek nije prepoznata kao prioritet. Predstoji ogroman posao u oblasti klimatskih promena, industrijskog zagađenja, voda i drugih oblasti i drugim oblastima, ali da bi se postigao napredak moraju se značano pojačati kapaciteti u nadležnim institucijama, stručnim kućama i naravno i u civilnom sektoru.
Naveli ste i da bi ključan faktor u pregovaračkom procesu trebalo da bude civilni sektor. Vidite li u tome nekog pomaka?
- Uvek naglašavamo da nedostatak kapaciteta nije samo u državnom sektoru, već i u civilnom sektoru. Postoji veliki broj organizacija koje se deklarativno bave zaštitom životne sredine, ali je zaista malo onih koje imaju dovoljno znanja i kapaciteta da se na konstruktivan način uključe u tematiku životne sredine. Nije dovoljno civilni sektor uključiti formalno u proces pregovaranja vezanog za poglavlje 27, potrebno ga je osnažiti i osposobiti da se na adekvatan način uključi u sve relevantne procese odlučivanja u ovoj oblasti, tu mislim npr. na učešće javnosti u studijama procene uticaja, strateških procena uticaja, zakonskih akata iz ove oblasti- dakle konkretne stvari kojima se utiče na praksu u oblasti životne sredine.
Šta vidite kao najveće izazove Srbije u ispunjavanju Poglavlja 27 pregovora sa EU?
- Obično se javnost plaši ogromnim sumama novca koji je neophodan za usklađivanje standarda u životnoj sredini sa EU. To čak ide do toga da se životna sredina tumači kao prepreka u pristupanju EU što je više nego problematično. Radi se o kvalitetu života, zdravlju građana, a ne o administrativnom procesu pristupanja. Životna sredina je životno pitanje i mora biti među prioritetima. Po meni je trenutno najveći izazov upravo to da Vlada i celokupno društvo prepoznaju važnost kvalitetne i očuvane životne sredine i da je postave kao prioritet, a ne kao nešto o čemu ćemo se brinuti kasnije. Kasnije stvarno može da bude skupo i preskupo.
Sve informacije i način prijave za učešće pogledajte na zvaničnom sajtu www.color.rs/serbiagoesgreen2017