Dokazi za ove pretpostavke se gomilaju gotovo čitav vek, a naročito u poslednje tri decenije, od kada su na miševima izvedeni testovi sa impresivnim rezultatima. Naime, 1986. godine Journal of Nutrition objavio je rezultate istraživanja uticaja restriktivne dijete na život miševa – dugovečnost, starenje, učestalost kancera, i imunitet.
Eksperiment na miševima
Miševi su podeljeni u šest grupa i hranjeni su na različite načine. Prva, kontrolna grupa, imala je uobičajen režim ishrane koji su sami određivali, dok su miševi u preostalih pet grupa imali smanjene, različite kalorijske unose (restrikcije od 25 do 65 odsto) i različite unose minerala, vitamina i proteina. Svi miševi iz ovih pet grupa sa restriktivnom dijetom živeli su drastično duže nego oni iz kontrolne grupe koji su jeli koliko su želeli.
Ubedljivo najduže živeli su miševi iz grupe 6, čiji je životni vek bio 35 do 65 odsto duži nego život miševa iz kontrolne grupe. Oko deset odsto miševa iz grupe 6 živelo je duže od bilo kojih čoveku poznatih miševa. Miševi iz ove grupe imali su i ubedljivo najmanje slučajeva tumora. Oni su unosili tek oko 35 odsto hrane koju su jeli obični miševi (ipak, bili su pothranjeni, a ne neuhranjeni) i njihova ishrana bila je bogata proteinima, vitaminima i mineralima.
Ljudi počeli s restrikcijom kalorija
Objavljivanje ovog istraživanja pratila je velika euforija, jer su mnogi pomislili da bi čovek mogao da jednako dramatično produži svoj vek prateći sličan trend ishrane. Da li i mi možemo da doživimo 100+? U Sjedinjenim Američkim Državama je osnovano Međunarodno udruženje za kalorijsku restrikciju koje se zalaže za smanjen unos hrane tvrdeći da je to jedini naučno dokazani metod za produženje života. U međuvremenu, nastala je i armija od više hiljada ljudi koji iz istog razloga dugoročno menjaju svoju ishranu – umesto uobičajenih 2000 do 2500 kalorija (za žene, odnosno muškarce), oni unose 1500 do 1800. Istraživanja na ljudima još nisu okončana, ali prema nekim ispitivanjima, ljudi na ovakvom režimu ishrane imaju niži nivo šećera u krvi i holesterol.
Istraživanje na makaki majmunima
Slična istraživanja poput ovog na miševima sprovedena su i pre, a naročito posle njega i većinom su imala pozitivan rezultat, s tim što se on razlikovao od vrste do vrste, bilo da su u pitanju pacovi, muve, paukovi, crvi ili majmuni. Višedecenijska studija koja se sprovodi na makaki majmunima potvrdila je isti trend. Majmuni ovog roda na restriktivnoj dijeti živeli su u proseku tri godine duže, što bi, prevedeno u ljudske mere. bilo oko devet godina. Nekoliko majmuna iz jedne od studija živelo je preko 40 godina, što je apsolutni rekord za bilo koju vrstu makaki majmuna, koji u zatočeništvu u proseku žive oko 26 godina. Druga studija pokazala je da su među majmunima bilo manje srčanih bolesti i slučajeva raka, koji su uglavnom povezani sa starenjem.
Pošto je ipak reč o dugoročnim, višedecenijskim studijama, koje su potvrdile pretpostavku o koristi ovakve dijete kod mnogih životinja, ali ne i svih primata, opšteg zaključka još nema. Naučnici ipak pomalo bojažljivo izjavljuju da zdravstvena korist kod makaki majmuna jeste potvrđena i da bi sličan mehanizam "vrlo verovatno" funkcionisao i kod čoveka, s obzirom na to da je naš i njihov genom vrlo sličan i da se i anatomija i fiziologija, kao i način starenja, u velikoj meri poklapaju.
Istraživanja s ljudima
Profesor Luiđi Fontana sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu tokom osam godina je kao šef Divizije za ishranu i starenje Italijanskog instituta za zdravlje pratio jedan broj ljudi koje naziva "kroniji" (Calorie Restriction with Optimal Nutrition, Restrikcija kalorija sa optimalnom ishranom). Ovi ljudi unose do 30 kalorija manje nego što je zvanična preporuka i jedu niskokaloričnu hranu bogatu nutrijentima, pretežno povrće, u velikim količinama. Njihov indeks telesne mase je na granici između normalnog i neuhranjenog i iznosi 18,5. Fontana još nije došao do konkretnih rezultata jer najstariji ljudi u njegovom programu imaju oko 70 godina. Za sada je dokazao da ovakav način ishrane zaista poboljšava zdravlje. Odnosno, smanjuje mogućnost da čovek oboli od tipičnih bolesti starosti kao što su kancer i dijabetes. Ljudi koje Fontana ispituje imaju nizak pritisak i holesterol i zdravo srce.
Razlika između reakcije životinja i ljudi na smanjen kalorijski unos ipak postoji. Jedan od važnih promotera starosti, hormon IGF-1 kog proizvodi jetra, kod životinja na ovakvom režimu ishrane je niži nego što je to normalno i delimično je zaslužan za njihovu dugovečnost. Kod "kronija", međutim, to nije slučaj – njihov IGF-1 je isti kao i naš – i zbog toga naučnici baš i nisu bili skroz sigurni u ishod istraživanja.
Dalja istraživanja pokazala su da veliki uticaj na IGF-1 ima unos proteina, a da su "kroniji", da bi umanjili osećaj gladi, unosili više proteina nego prosečan čovek. Kada je nekoliko njih smanjilo unos proteina, i IGF-1 im je posle tri nedelje značajno pao. Fontana je, inače, ranije poredio IGF-1 kod vegana koji ne unose proteine iz životinjskog mesa, mleka i jaja pa je njihova dijeta niskoproteinska, sa IGF-1 kod onih koji jedu životinjske proizvode, i našao da su vegani u velikoj prednosti.
Fontana je vrlo svestan da niskokalorična i niskoproteinska dijeta nije za svakoga i da je veoma teško održavati je. Onima koji nisu snažnog karaktera što se hrane tiče, preporučuje smanjenje unosa proteina umesto smanjenja kalorija jer se mnogo lakše izdržava, a ima snažniji efekat na zdravlje i dugovečnost. On, međutim, smatra da je moguće da pored proteina i drugi nutrijenti, poput masnih kiselina i holesterola, mogu imati ulogu, a takođe i odnos kalorija i proteina.
U ova istraživanja uključila se i farmaceutska industrija koja pokušava da pronađe pilulu za produženje života koja bi stvarala supresiju IGF-1. U međuvremenu, ispitivanja na ljudima moraće da potraju još najmanje nekoliko decenija, ali rezultati su za sada dovoljno optimistični da bi narednoj generaciji mogli da garantuju makar zdraviju starost.
Izvor: NationalGeographic.rs