Danijel je te godine u Minhenu osvojio četvrto mesto, što je, uz nastup Lole Novaković iz 1962. bio najbolji plasman Jugoslavije na Evroviziji, sve dok grupa "Riva" s pesmom "Rock Me Baby" nije pobedila 1989. godine.
Danijel je rođen u nekadašnjem Titogradu, a danas Podgorici, od oca Crnogorca i majke Belgijanke, ali je muzičku karijeru započeo i ostvario u Zagrebu. Pesma "Džuli" obeležila je njegov život. Album na kojem je objavljena prodat je u fantastičnih 717.166 primeraka te još 80.883 kao singl, što nikada nije dostignuto za postojanja SFRJ.
- Evrosong je za mene, Izoldu, Eleonoru, Mata Došena, pa i za celu ekipu koja me je pratila u Minhenu te 1983. godine, bio veliki izvor stresa. Ta istorijska, kako vi kažete, 1983. prekretnica je u mojoj karijeri. "Džuli" je simbol jednog vremena i u meni lično i kod mnogih drugih budi konkretno jasno određenu sliku, zvuk, osećaj, misao, sećanje i asocijaciju na ono vreme. "Džuli" je izdržala sve izazove onog vremena i zauvek sačuvala svoju lepotu i razigranost. Preživela je i ušla u legendu zlatnih osamdesetih - rekao je Popović u intervjuu za "Dnevni avaz", te dodao da i danas prati Evroviziju, ali smatra da je vrednost ovog takmičenja znatno opala.
- O, volim Evroviziju. I ona voli mene. To nije šala. Stalo mi je. Kritikujem, komentarišem, bodrim nekog izvođača za svog favorita pa kad nije onako kako ja mislim da bi trebalo biti, tad se nerviram, ventiliram, a na kraju se pitam i setim se one od Bebeka: "Šta je meni ovo trebalo?" Evrosong bi morao da proglasi stečaj. Devalvirao je. Treba vratiti prenos uživo, a ne na plejbek - kaže Danijel i dodaje da ni o muzici koja je danas popularna u zemljama bivše Jugoslavije nema lepo mišljenje.
- Nažalost, na Balkanu smo sa svih strana okruženi boljim stvaraocima od nas. Neki to znaju dobro da iskoriste, ubijajući tuđe energije, hraneći se tuđim iskustvom i talentom. To sam osetio na svojoj koži od svojih kolega u Hrvatskoj i Srbiji, gde su me baš pokrali, a dobili su i nagrade za te pesme. Obogaćeni smo samo krađom pesama, jer sada imamo mogućnost. Oni koju su na Jadranu, koriste italijansku, oni na istoku bugarsku, rumunsku, tursku, grčku muziku. Dosta naših vrlo poznatih autora koristi te segmente. To me užasava. Neko to radi bez trunke srama. I ja sam nesvesno bio maznuo jednu pesmu, jer sam slušao CD u automobilu, ali nisam hteo da je objavim dok nisam našao ko je autor i on je potpisan. Zbog moje odsutnosti sa scene, mnogi me kradu. Neću tužiti svoje kolege, a i pitanje je kakav bi rezultat suđenja bio. Za vreme bivšeg sistema bili smo zaštićeni od tuđeg uticaja.
Dani njegove slave brzo su prošli i Danijel više nikada nakon tog evrovizijskog bljeska nije bio ni blizu da ponovi takav uspeh. Snimao je albume koji su prolazili nezapaženo. Danas kaže da retko posećuje rodnu Crnu Goru.
- Kada sam bio na vrhuncu karijere, nisam im bio zanimljiv. Ni u Zagrebu, ni u Beogradu, ni u Sarajevu, a ni u mom rodnom gradu Podgorici. Ni danas nema poziva. Snimio sam 18 albuma, ali nema interesa.
Profesionalne uspone i padove pratio je, u najmanju ruku, buran privatni život. Danijel ima tri propala, a sada je u četvrtom braku, iz kojih ima četvero dece. Svašta se moglo čuti o njegovim ljubavnim avanturama te o odnosu s bivšim suprugama, decom, i (ne)plaćanju alimentacije, zbog čega je, navodno, i sam finansijski bankrotirao.
Sada živi u Ljubljani sa sadašnjom suprugom Aleksandrom. Mediji su objavljivali i da ne može da dobije slovenačko državljanstvo zbog sudskog spora upravo zbog alimentacije, koje, navodno, ne plaća bivšim suprugama za svoju decu. Prošlog meseca izgubio je spor dug 28 godina, u kojem ga je sud osudio zbog krađe automobila bivšem menadžeru, kojem je najpre taj automobil prodao.
- Na sudu sam sa svojom bivšom suprugom Sandrom, koja me opanjkava na svakom koraku. Sudili smo se oko alimentacija i to sam izgubio, jer nijednog mog svedoka sud nije želeo da prihvati. Moju advokaticu je sud kaznio sa 7.000 kuna, jer je protestovala. Prošle godine mi je u vrlo negativnom kontekstu spominjala moju majku i to me je strašno pogodilo. Do sada sam ćutao zbog deteta, sina Dominika. Išao sam i na utvrđivanje očinstva i smatram da sam prevaren. Prijavila me je kao da sam je tukao, ali je sud tu njenu prijavu odbacio. Ona je napisala knjigu u kojoj me blati. Bio sam prestao da plaćam alimentaciju, ali sam posle sve izmirio. Želi da me strpa u zatvor i zbog toga živim u stalnom strahu. Sa sinom nemam kontakt sedam godina. On sada ima 17 godina i vreme je da porazgovaramo kao odrasli ljudi - otkriva on i dodaje:
- Jedini put kad sam podigao tužbu bilo je kada sam tužio Republiku Hrvatsku, jer su mi bespravo oduzeli automobil. Držali su ga u jednom zatvoru tri godine. Na kraju su mi ga vratili totalno uništenog - rekao je Popović.
Izvor: Dnevni avaz