Prošlog leta, Daniela je objavila i knjigu pod nazivom “Dnevnik čuda Dude Alapače” u kojoj nam junakinja ovih priča, Duda, na duhovit i samoironičan način predstavlja sve muke i situacije u kojima je moguće da se svakog dana nađe jedna savremena žena koja se (ne) snalazi podjednako dobro na svim životnim poljima.
Duda je jedna od nas i u njenim tekstovima lako može da se pronađe i s anjenim likom da se poistoveti svaka čitateljka. Danas nam ona otkriva kako najradije provodi svoje slobodno vreme, odnosno u kojim filmovima, serijama i knjigama naročito uživa, kao i koje izložbe i pozorišne predstave nikako ne smete da propustite...
FILM – SMISAO ŽIVOTA JEDNOG PSA I POTPUNI STRANCI
“Smisao života jednog psa” trenutno je aktuelan u našim bioskopima, i iako nije najbolji film koji sam gledala, niti je Denis Kvejd moj omiljeni glumac, svakako predstavlja lep način da u krugu porodice provedete 90 minuta. Topla priča o ljudima, ljubavi i propuštenim šansama. Kako i sami imamo psa, mi smo ga slatko odgledali.
Takođe, preporučujem i film “Potpuni stranci”, italijansku dramu koja će vas naterati da se duboko zamislite. Film koji postavlja pitanje – koliko zapravo poznajemo ljude s kojima delimo sve – od postelje, ručka, računa za struju…? I da li je mobilni telefon, moderna Pandorina kutija? Koliko smo iskreni i koliko daleko spremni da idemo?
SERIJA - TABOO
Preporučujem seriju “Taboo” na HBO-u. Biće da sam pristrasna zbog Toma Hardija i njegove neverovatne moći transformacije (ako ste gledali Povratnika, Dete 44, Locke ili The Drop – znate o kakvom je sjajnom glumcu reč), uglavnom - nijedna epizoda se ne propušta. Pod uslovom da volite te pomalo ‘’mračne’’ serije. Zavere , ubistva, izdaje i porodične tajne prepliću se sa uzbudljivom ljubavnom pričom. Ako ste voleli Twin Peaks, volećete i Taboo.
POZORIŠNA PREDSTAVA – MOJE DETE
Predstavu “Moje dete”, Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Ane Đorđević, obavezno morate da pogledate. Predstava za koju se traži karta više (kupite na vreme jer - nećete je naći uoči predstave). Predstava koju gledate bez daha. Predstava tokom koje publika plače i sa koje izlazite ćutke, sa željom da ne progovorite ni reč narednih sat vremena. Uloge maestralno tumače Jovana Gavrilović, Ivana Nikolić, Andrej Šepetkovski, Jelisaveta Orašanin i Mladen Sovilj.
KNJIGA – DETE ZVANO TO
“Dnevnik čuda Dude Alapače”. Šalim se, nisam toliki narcis. Žao mi je što nemam više vremena za čitanje, uglavnom kupujem knjige i slažem pokraj kreveta. Skoro sam pročitala prvi deo trilogije “Dete zvano To”, Dejvida Pelcera, priču o zlostavljanju unutar porodice ispričanu rečima sedmogodišnjeg dečaka. Nije jedna od knjiga koja čitaoca “patosira”, ali sam je pročitala relativno brzo.
Ko voli teške teme – tu je svakako Lajonel Šrajver i njen roman “Moramo da razgovaramo o Kevinu”. I na kraju, draga Margaret Mazzantini i “Ostani tu” – knjiga koju sam pročitala za jednu noć. Jeste ljubavna ali onako lepo, čovečanski – nije bljutava i nije kliše. Nema patetike, nema strana koje poželite da preskočite. Ako se dvoumite između knjige i istoimenog filma – svakako navijam za knjigu iako Penelopa Kruz briljira u glavnoj ulozi.
DOKUMENTARNI FILM – ZAPISI IZ ĆELIJE BROJ 12
Žao mi je što sam propustila izložbu ‘’Neviđeni Lubarda’’ u Domu Jevrema Grujića. Digitalno svakako pogledati fotografije koje nam donosi majstor objektiva, Igor Čoko na njegovom sajtu ( https://igorcoko.net/ ), ali i dokumentarni film “Zapisi iz ćelije broj 12”, sjajne Marine Kovačević, žene koja na stvari gleda iz jednog sasvim neočekivanog ugla. Film možete pogledati 16. maja u maloj sali SKC-a u 20 časova.
Autor: Ivana Karanović