Mesečarenje
Do 15 odsto odraslih osoba povremeno hoda u snu, a kod dece je ovaj broj još veći. Kao najčešći faktori se navode stres i nemiran san. Bliski rođaci ljudi koji mesečare imaju deset puta veće šanse da i sami iskuse šetanje u snu.
Mesečarenje može biti opasno, a rezultati jedne studije iz 2003. godine su otkrili da se 19 odsto odraslih mesečara povredilo tokom noćnih šetnji.
Paraliza sna
Tokom REM faze sna dolazi do hipotonije odnosno do slabijeg tonusa mišića. Ova privremena paraliza nas čuva tokom sna da se ne povredimo. Nekad se ona nastavlja i kada je osoba budna, pa iako je svesna da je budna, ne može da se pomeri iako to želi.
Paraliza sna je često povezana sa halucinacijama.
Sindrom uspavane lepotice
Klajne-Levinov sindrom (KLS) predstavlja redak neurološki poremećaj koji je povezan sa velikom količinom sna, a 70 odsto osoba koje su se suočile s ovim sindromom su momci tinejdžeri.
Osobe koje pate od ovog sindroma spavaju veći deo dana i noći, a kad su budne onda su konfuzne, dezorijentisane i bezvoljne.
Uzrok je još nepoznat, ali neki naučnici smatraju da je u pitanju poremećaj u hipotalamusu, koji reguliše san i temperaturu tela.
Sindrom eksplodirajuće glave
Ovaj sindrom se dešava kada se osoba tokom ulaska u duboki san iznenada budi, jer čuje jake, oštre zvukove. Osobama s ovim sindromom se čini da je poreklo zvuka ili u glavi osobe odmah pored njih ili unutar njihove glave.
Poremećaj noćnih mora
Svako od nas je imao noćne more, ali ako su one učestale i prerastaju u celonoćni teror, onda je u pitanju poremećaj. Ljudi s ovim poremećajem se bude u hladnom znoju i mogu se setiti živopisnih scena iz užasnih snova. Glavni okidači za noćne more su stres i iscrpljenost odnosno nenaspavanost.
REM bihevioralni poremećaj
Za razliku od paralize sna, ovaj poremećaj se odlikuje prečestim pokretima u toku sna. Do ovog poremećaja dolazi jer mozak ne pošalje adekvatan signal telu da ostane miran tokom REM faze, pa se tako dešava da ljudi viču, udaraju ili čak izlaze iz kreveta i trče okolo.
REM bihevioralni poremećaj se obično dešava starijim odraslim osobama i može da bude simptom Parkinsonove bolesti.
Sindrom noćnog jedenja
Ljudi s ovim poremećajem se bude u toku noći i jedu, ali se toga ujutru maltene uopšte ne sećaju. Dok neki jedu sirove namirnice koje pronađu u frižideru, drugi čak prave mikseve ili stavljaju namirnice u rernu.
Insomnija
Nemogućnost spavanja može da izazove manjak koncentracije narednog dana, a dugoročni nedostatak sna može da bude veoma opasan, jer je povezan sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i srčanim napadom, kao i mnogim drugim simptomima.
Seksomnija
Prvi slučaj ovog neobičnog poremećaja opisan je 1996. godine u studiji slučaja na sedam osoba, a seks u toku spavanja može da varira od uznemiravajućeg (glasnih zvukova) do opasnih (povreda u toku masturbiranja) ili kriminalnih (seksualno uznemiravanja ili silovanje).
Još se ne zna pravi uzrok seksomnije, ali prema rezultatima studije koja je 2007. godine objavljena u časopisu Social Psyćiatry and Psyćiatric Epidemiology okidač mogu da budu nedostatak sna, stres, alkohol, droge ili fizički kontakt s partnerom u krevetu.
Izvor: N1/National Geographic Srbija