Konferencija „CSR Srbija 2017“ održaće se 26. maja 2017. u hotelu 88Rooms u Beogradu.
Na ovogodišnjoj konferenciji govoriće se o zaštiti prava potrošača i razvoju održivih proizvoda, o savremenom konceptu upravljanja ljudskim resursima, i primerima dobre prakse u zemlji i inostranstvu. Saznaćemo i koji su doprinosi srpskih kompanija ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN, kakvo je to odgovorno i održivo poslovanje, kao i da li je održivost strateška prednost kompanija.
U panelu "Mladi i obrazovanje u Srbiji" učestvovaće i Jovan Protić, Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Predstavite nam ukratko aktivnosti Međunarodne organizacije rada u Srbiji:
- Međunarodna organizacija rada (MOR) osnovana je 1919. godine i od 1945. godine postala je prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija u svetu. Njeni osnovni ciljevi su promocija radnih prava, dostojanstvenog zapošljavanja, socijalne sigurnosti i jačanje socijalnog dijaloga i karakteriše je specifična tripartitna struktura – koju čine ministarstva rada država-članica, reprezentativni sindikata i udruženja poslodavaca, pri čemu sve te tri strane imaju po 33% glasova kada se glasa o usvajanju novih međunarodnih standarda rada koje predlaže MOR na svojim godišnjim konferencijama u Ženevi. MOR igra važnu ulogu u pripremi nacionalnog zakonodavstva kroz uporedne dobre prakse i međudržavnu saradnju i pomaže svojim državama-članicama da usvoje i primene nove međunarodne standarde rada.
U Republici Srbiji Kancelarija Nacionalnog koordinatora MOR postoji od 2008. godine i nadležna je za usvajanje i sprovođenje Programa dostojanstvenog rada MOR za Republiku Srbiju. Do sada su dva takva programa sprovedena (2008-2012 i 2013-2017) i osnovni prioriteti tih programa bili su socijalni dijalog, zapošljavanje (sa posebnim naglaskom na zapošljavanje ranjivih grupa) i socijalna politika (bezbednost i zdravlje na radu i reforma penzijskog sistema). Pored toga, uloga Nacionalnog koordinatora MOR je da učestvuje u radu Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, kojeg čine predstavnici svih agencija UN zastupljenih u Srbiji.
Do kakvih zaključaka ste došli u studiji "Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada u Srbiji". Da li je taj proces zaista težak?
- Proces tranzicije mladih žena i muškaraca sa obrazovnog sistema na tržište rada u velikoj meri zavisi od brojnih faktora – od nivoa dostignutog obrazovanja, preko imovinskog stanja porodica iz kojih dolaze, zatim od toga da li žive u urbanom ili ruralnom području, pa do rodnih i drugih razlika. U nastavku ću pobrojati nekoliko naših glavnih nalaza uz najkraće moguće objašnjenje:
a) Mladi u Srbiji su visoko obrazovani, mada većina njih završava svoje obrazovanje na nivou srednje škole.
Samo 2.7 procenata anketiranih mladih nisu uspeli da završe barem osnovnu školu. Vaćina mladih (56.5 procenata) završilo je srednje (opšte) obrazovanje, uz još 3.6 procenata onih koji su završili srednje ili više stručno obrazovanje. Mlade žene su u mnogo većoj meri nego mladi muškarci sklone završavanju tercijarno obrazovanje (30.9 u odnosu na 17.4 procenata). Uz više od jedne petine (23.5 procenata) mladih koji završavaju tercijarno obrazovanje, Srbija se lako svrstava u grupu zemalja sa najobrazovanijim mladim stanovištvom među zemljama u kojima je ova anketa sprovedena.
Među sadašnjim studentima tri najpopularnije oblasti obrazovanja su društvene nauke, ekonomija i pravo (29.7 procenata), inžinjerski profili, proizvodnja i građevinarstvo (19.7 procenata) i zdravstvo (10.2 procena). Kada su u pitanju rodne razlike, studentkinje su skolnije od svojih muških kolega društvenim naukama, ekonomiji i pravu, humanističkim naukama i umetnostima, prosveti i zdravstvu. Muški studenti se češće od svojih koleginica odlučuju za inžinjerske profile, proizvodnju i građevinarstvo, te nauku, matematiku i informatiku.
b) Iako su viši nivoi obrazovanja povezani sa nižim stopama nezaposlenosti i bržoj tranziciji od škole do posla mladih ljudi i žena, stopa nezaposlenosti visoko obrazovanih i dalje je visoka i iznosi 32.9 procenata.
Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je visoka, na nivou od 30.8 procenata, mada je niža nego u susednim državama. Stopa nezaposlenosti mladih žena je visa od stope koja se odnosi na muškarce i iznosi 35.8 naspram 27.3 procenata, dok je stopa nezaposlenosti u urbanim delovima zemlje neznatno visa od stope u ruralnim delovima i to na nivou od 31.1 naspram 30.5 procenata. Stopa nezaposlenosti mladih sa završenim osnovnim obrazovanjem značajno je viša od stope nezaposlenosti visoko obrazovanih i iznosi 40.7 naspram 32.9%. Stopa nezaposlenosti mladih sa navršenim srednjim obrazovanjem je najniža, na nivou od 29.9%.
Dužina tranzicije do prvog stabilnog/zadovoljavajućeg posla je upola manja za visoko obrazovane mlade ljude u odnosu na mlade sa navršenim srednjim obrazovanjem i traje prosečno 11.7 naspram 24.3 meseca. Mladima sa navršenim osnovnim obrazovanjem potreban je u proseku 41 mesec kako bi ostvarili ovu tranziciju.
c) Nedovoljan broj mladih je zaposleno.
Manje od jedne trećine mladih starosti od 15 do 29 godina je zaposleno (31.8%). Ova stopa je niska u poređenju sa prosekom 28 država članica EU koji je 2013. godine bio na nivou od 46 procenata, kao i u poređenju sa drugim državama u kojima je ova anketa sprovedena.
d) Udeo mladih koji nisu ni zaposleni ni u obrazovnom sistemu niti na obuci (NEET) je 24 procenata, pri čemu je broj nezaposlenih i neaktivnih ne-studenata prilično izjednačen.
Stopa NEET je viša u ruralnim nego u urbanim delovima zemlje (29.1 naspram 20.6 procenata) i viša je među mladim ženama nego među mladim muškarcima, 26.1 naspram 21.9 procenata. Iako je ova agregirana stopa slična među polovima, struktura NEET među polovima se razlikuje. Većina mladih muškaraca koji potpadaju pod NEET su nezaposleni (56.5 procenata), dok je nezaposleno 45.7 procenata mladih žena u okviru NEET. Nasuprot tome, većina mladih žena iz te kategorije nije ni u obrazovnom sistemu niti na tržištu rada: 54.3 procenata njih su neaktivne ne-studentkinje dok ih je 45.7 procenata nezaposleno.
e) Zaposlenje kod poslodavca je dominantni oblik zaposlenja, pri čemu većina mladih ljudi radi u sektoru usluga.
Mladi u Srbiji pokazuju snažnu privrženost zaposlenju kod poslodavca. Taj vid plaćenog zaposlenja dominira među mladima i to do nivoa od 79.8 procenata. Mali broj mladih su samozaposleni (1.8 procenata njih su poslodavci, a 6 procenata su inokosno zaposleni) ali više od jedne desetine njih (11.5 procenata) rade bez zarade u svojim porodicama (kao članovi domaćinstva). Većina mladih radnika (61.7 procenata) radi u sektou usluga, ali značajan broj njih radi i u poljoprivredi (14.6 procenata) odnosno u industriji (23.8 procenata).
f) Neusklađenosti veština i dalje je zabrinjavajuća, iako su kvalifikacije većine mladih radnika u skladu sa njihovim zaposlenjima
U državama koje imaju ograničene mogućnosti za otvaranje radnih mesta i veliki broj obrazovanih mladih ljudi, neki od mladih koji ulaze na tržište rada počinju da obavljaju poslove ispod nivoa svojih kvalifikacija. To je slučaj i u Srbiji kod 18.8 procenata mladih radnika (15.3 procenata mladih muškaraca i 24.5 procenata žena). Ukupno uzev nešto je više mladih koji su pre-kvalifikovani za poslove koje obavljaju (18.8 procenata) od onih koji su nedovoljno obrazovani za poslove na kojima rade (14.9 procenata) i većina njih (66.4 procenata) uspeva da nađe posao koji odgovara njihovom nivou kvalifikacija. Profesije u kojima se češće zapošljavaju mladi sa previsokim nivoom kvalifikacija su osnovna zanimanja, tehničari, službenici i radnici u uslugama i prodaji.
g) Suviše veliki broj mladih “zaglavi se” u tranziciji od škole do posla.
Dve petine mladih stanovnika Srbije (40.2 procenta) nisu još započeli svoju tranziciju od škole do posla u vreme sprovođenja ove ankete. Od onih koji su je započeli većina provede dugo vremena u tranziciji. U vreme sprovođenja ankete za samo 20 procenata mladih smatralo se da su završili svoju tranziciju, dok je 39.8 procenata njih bilo u tranziciji. Veće šanse da završe tranziciju ili ostanu u njoj imali su mladi muškarci u odnosu na žene, koje su uglavnom bile u kategoriji onih koji tranziciju još nisu ni započeli. Stope tranzicije više su u ruralnim nego u urbanim područjima (22.1 naspram 18.7 procenata).
h) Tranzicija od škole do posla nije efikasna kod većine mladih; ekonomski i socijalni troškovi finansijske podrške mladima tokom tranzicionog perioda koji u proseku traje dve godine (23.4 meseca) predstavljaju smetnju privrednom rastu.
Rezultati ankete SWTS pokazuju da su mladoj osobi u proseku potrebne dve godine (23.4 meseca) od diplomiranja do dobijanja prvog zaposlenja koje je ili stabilno i/ili zadovoljavajuće. Ako bi se iz te računice izuzeli mladi ljudi koji su direktno po završetku školovanja dobili svoj prvi posao (prvo radno iskustvo odmah posle diplomiranja), prosečna dužina tranzicije narasla bi na 28.8 meseci. U oba slučaja mladim ženama potrebno je više vremena za tranziciju od škole do posla nego njihovim muškim vršnjacima.
Kako delovati na krizu sa kojom se susreću mladi na tržištu rada? Da li je bliža saradnja biznis sektora i obrazovnih institucija jedno od rešenja?
- Očekivani odgovor na ovo drugo pitanje je svakako “Da, jedno od rešenja je bliža saradnja biznis sektora i obrazovnih institucija”, ali je diskutabilno u kojoj meri ta saradnja može zaista da napravi razliku ako je poznato da postoji mnogo inercije u reformi obrazovnog sistema, ako je u privredi i dalje najveći poslodavac država i ako je i sam biznis sektor prilično podeljen na razna udruženja i asocijacije koje teško da mogu da govore jednim glasom. Pored toga, uz relativno slab privredni rast i još uvek prilično visoku “sreivenu nezaposlenost” u javnom sektoru vrlo je upitno do koje mere biznis sektor ovakav kakav je može da dovede do ozbiljnijeg napretka u zapošljavanju mladih kroz pomenutu saradnju sa obrazovnim institucijama.
Kompletan program i način prijave za učešće na konferenciji možete pogledati na zvaničnom sajtu www.color.rs/csrsrbija2017