Vesela igra smeštena u vojvođansku ravnicu odmah posle Prvog svetskog rata, jasna je od početka do kraja u svojoj nameri da bude aktuelna i dopadljiva širokoj publici
Posle Francuske, SAD, Rusije, Nemačke, Češke i Ateljea 212, Milorad Pavić na jednu od najveselijih scena Beograda - nedavno renovirano Pozorište na Terazijama, donosi muzičku tragikomediju, apsolutno po meri ansambla i reditelja Saše Gabrića. Vesela igra u sedam slika sa krimi-ljubavnom intrigom u osnovi, opisuje život multinacionalnog vojvođanskog sela u godinama nakon Prvog svetskog rata, kada je pokrajina priključena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Uvek zanimljivu vremensku/prostornu odrednicu, prati splet intrigantnih likova i njihovih zamršenih odnosa - od gej sklonosti neshvaćenog pesnika, preko međuklasnih i međunacionalnih obračuna do sudskog procesa zbog krađe "jelenskih čakšira". A, sve to uz malo smeha, mnogo emocija i previše očiglednih aluzija na sadašnjost koje publici ostavljaju malo prostora za lični doživljaj.
Sve je unapred servirano - od tamburica koje dočekaju na stepenicama pozorišta do video rada koji kroz oči emotivno razorenog pesnika predviđa strašnu budućnost sve do ubistva "gazde od Vlade". I tu, gde bi mio zvuk tamburica i dobri stihovi trebalo do označe kraj, suvišno podvlačenje svega što čeka u "budućnosti", zairitira kao ničim izazvano potcenjivanje publike.
Predvidljivost, dopadljivost na prvo slušanje pesme tamburaša i laka zabava s poentom pogađaju senzibilitet glumačke podele. Milenko Zablaćanski, Mina Lazarević, Maja Noveljić-Romčević, Slobodan Stefanović, Janoš Tot i ostali, svoje ozbiljne zadatke pod jakom šminkom i raskošnim kostimima obavljaju vrlo predano, s prijatnom dozom preterivanja. Kao i reditelju Gabriću, sasvim im je jasna Pavićeva poruka i repertoarski profil Pozorišta na Terazijama.
Pavićeva i Gabrićeva laka, (pre)direktna igra decenijama neprimetno promenjenim društvenim odnosima, predstavlja muzičko i dramsko osveženje repertoara Pozorišta na Terazijama. Prijatna zabava uz tamburice sa poentom koja zaslepljuje.
Katarina Milovanović