Iako skoro da nema osobe koja nije iskusila neku neželjenu reakciju na određenu vrstu hrane, primarijus dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista za ishranu u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, kaže da su ove alergije zapravo veoma retke. Samo jedan odsto odraslih, i tri odsto dece ima znake alergijskih reakcija na pojedine namirnice.
- Najmlađe ove alergije pogađaju češće jer je njihov imuni sistem "nezreo" i smanjeno je stvaranje zaštitnih antitela. Međutim, razvijanjem imuniteta često dolazi do takozvanog prerastanja alergija - objašnjava dr Branka Konstantinović Birovljev.
Alergije na jagodičasto voće najčešće pogađaju one koji imaju oslabljen imunitet i genetske predispozicije. Primarijus dr Jelena Stojaković, načelnica Odeljenja za opštu medicinu u Domu zdravlja "Zvezdara", ističe da ako oba roditelja imaju neželjene reakcije na neku vrstu bobičastog voća šanse su 60 odsto da će i dete imati isti problem. Ovaj procenat se smanjuje na 30 do 40 odsto, ako samo jedan roditelj pati od alergijskih reakcija.
- Zbog toga je veoma važno postepeno uvoditi u ishranu ove namirnice i to tek posle prve godine života deteta. Ako se pojavi neka reakcija, kao što su osip, otok, svrab ili stomačni problemi, treba odmah prestati sa unošenjem te hrane i probati ponovo posle najmanje mesec dana. Ako se reakcija ponovi, ta namirnica se potpuno izbacuje iz ishrane deteta - kaže dr Stojaković.
Simptomi nutritivnih alergija su raznoliki i obuhvataju kožne i stomačne probleme, kijavicu, suzenje očiju, a u retkim slučajevima mogu dovesti do anafilaktičkog šoka. Pojava i prestanak simptoma su individualni i zavise od kompletnog stanja imunog sistema.
- Ako se znaci alergije jave u prvih pet do 30 minuta nakon uzimanja hrane, reakcije su uglavnom burne. Simptomi se mogu ispoljiti i posle šest sati, pa čak i posle nekoliko dana. Zbog toga je često teško utvrditi koja je konkretna namirnica izazvala neželjenu reakciju - objašnjava dr Stojaković
Prevencija je, kaže dr Branka Konstantinović Birovljev, najbolji lek:
- Veoma je važno da se ne ignorišu simptomi kao što su nadutost, umor, povremeno bol u želucu i promene raspoloženja, jer oni ukazuju da imunitet počinje da slabi. To je posledica intoksikacije organizma raznim materijama iz hrane, koja se sve više procesuira i puna je aditiva i pesticida.
Izvor: Novosti