Kings of Leon čine Caleb Followill, Nathan Followill i Jared Followill (koji su rođena braća) i Matthew Followill, koji im je brat od strica. Čudo da se nisu nazvali The Followills, zar ne? Inače, kad su davali ime bendu, prvo im je palo na um da nazovu svoju grupu veseljaka Kins of Leon, jer su shvatili da svi imaju po nekog rođaka koji se zove Leon (nije ni čudo kad su braća), ali je neko od drugara pogrešno izgovorio ime kao Kings of Leon, pa su oni zaključili da je to brutalno ime, sasvim kraljevski odgovarajuće za njihova rok visočanstva. Da stvar bude zanimljivija, otac im je sveštenik koji je putovao po Jugu i propovedao. Deca su slušala južnjački rok i kantri, da bi vremenom počeli da slušaju garažni rok, indie, i sve smućkali u smesu koja je osvojila 12 Grammy nagrada.
Zanimljivo je da je sve počelo još 1999. i da je ovo jedan od bendova koji ima najveći staž na ovogodišnjem INmusicu. Ali, njihovi prvi koraci u javnosti vezani su za indie-rock revival sredinom 00-ih godina 20. veka. “The noughties” su bile neverovatne godine! The Killers i Interpol u SAD, Franz Ferdinand i Coldplay u UK, Jet i The Vines u Australiji. Svuda su prašile gitare i bilo je rokerski. Zlatne godine indie-rocka su upotpunili Kings of Leon koji su u klasični američki trip ubacili elemente melodičnog kantrija i underground uticaje… paaa… Velvet Underground. I naravno, britanske uticaje kao što su The Rolling Stones ili The Clash. 2016. su se vratili albumom We Are Like Love Songs ili WALLS koji sada promovišu. Nekada su bili poznati po tome da u sred svirke umeju bratski da se pobiju ili da neko ode iza stejdža da se ispovraća jer se pre svirke napio, i to je tako salunsko-južnjački. To je esencija roka kakav je nekad bio. A ove godine esencija je na Jarunu.
Tekst: Žikica Milošević