U gradiću Svalbaldu u kojem je boravila, živi nešto malo više od 2.000 ljudi i identičan broj registrovanih belih medveda zbog čega meštani iz predostrožnosti “bez puške ne izlaze iz kuće”. Iako su joj polarni medvedi ulivali veliki strah, a izabranik njenog srca Grk Nikita joj veoma nedostajao, Maja kaže da se odlično provela, i da na ovom, naizgled možda nepristupačnom terenu ima mnogo toga zanimljivog da se vidi i u čemu da se uživa.
Poslednjih godina ovo mesto turisti sve više obilaze, bilo tokom zime, kada mesecima traje polarna noć i kada duži vremenski period sunce ne izlazi iznad horizonta, ili tokom proleća i leta kada traje polarni dan i kada sunce sija 24 sata dnevno. Nezavisno od godišnje doba i vreme posete, te postojanje dana ili noći, ova izolovana teritorija nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a zašto je to tako i kako se Maja provela pročitajte u nastavku...
Kako uglavnom putujete, odnosno, birate li put u sopstvenoj režiji ili se ipak odlučujete za putovanja preko agencija?
- Kada biram sledeću destinaciju na koju ću da otputujem uvek sama krstarim internetom, ukucam “Cheap Plane Tickets” pa gledam šta se sve pojavi u ponudi, poredim cene i vidim šta je najbolje rešenje i koja mi se opcija i destinacija najviše dopada.
Kada je smeštaj u pitanju, koje su Vaše preporuke?
- U poslednje vreme uglavnom putujem po pozivu prijatelja sa Fejsbuka. Ne poznajem ih, ali ću ih na ovaj način upoznati. Tako sam stigla do sirovnjaka Andree Cupar na Severnom polu u Svalbardu, pa do fitnes instruktorke Zore u Dubaiju, do Beča, Ciriha, Perua... Odsedam po kućama, a kada nemam obezbeđen smeštaj, onda biram po internetu privatni smeštaj ili jeftine hostele.
Koja su jela sa ovog putovanja na Vas ostavila najjači utisak i koju hranu moramo probati?
- Pre svega, prvo istražim da li na određenoj destinaciji uopšte postoje restorani veganske ili sirove hrane. U Napulju je, na primer, bio samo jedan, u Atini samo jedan, na Severnom polu nijedan... U tom slučaju kupujem voće i povrće, nosim blender i praviom sebi svoju hranu kakve nema ni u jednom restoranu. Na Severni pol sam nosila preparat “Soul”, antioksidanti i esencijalne masne kiseline i liofilizovano voće iz Arilja. To me uvek i svuda drži u životu. U Svalbardu postoji kafana “Na kraju sveta” u kojoj se ogu probati nesvakidašnji specijaliteti poput kitovog mesa ili čorba od irvasa, ali i savršene, bogate i veoma ukusne salate za sve biljojede.
Omiljeno piće na putovanju?
- Moji sokovi, kokosova voda... Jedino su mi u Zanzibaru pravili svakog dana smuti od kokosa, manga, ananasa, papaje i banane. To je bilo čarobno iskustvo. Sa druge strane, na Severnom polu sam pravila sokove i pila mineralnu vodu.
Kako ste provodili slobodno vreme?
- Ne zna se da li je Svalbard lepši zimi, kad je mrkla noć ili leti, kad je ponoćno sunce. Zimi posebnu atrakciju predstavljaju vožnja psećom zapregom, treking do ledene pećine, penjanje uz planinske vrhove Špicbergena... Sa druge strane, i tokom leta je moguće odlično se provesti u prirodi koja oduzima dah i uživati u vožnji brodom tokom koje se mogu posmatrati foke, migracije ptica, a ako imate sreće ugledaćete i ponekog belog medveda. Jedino što morate da znate jeste da su svi pomenuti izleti su basnoslovno skupi, ali se isplate svake pare. Let balonom iznad Svalbarda, na primer, iznosi oko 400 evra.
Gde planirate sledeće putovanje?
- Krajem avgusta planiram putovanje na ostrvo Jonu na krajnjem severu Škotske, gde ću snimati dokumentarac iz vizure budućnosti Žila Verna, jednu paralelu sa njegovim romanom “Zeleni zrak” koji se upravo dešava na ostrvu Jona. Ovo će ujedno biti i moje svadbeno putovanje.
O kojem mestu maštate i voleli biste da ga posetite?
- Mnogo bih želela, a to ću i da uradim, da putujem Transsibirskom železnicom od Moskve do Vladivostoka. Takođe, želim i da odem na najudaljenije ostrvo na svetu Tristan da kunja gde je bio jedini Srbin Mika Alas pre 90 godina. Pored toga, volela bih i da obiđem sve takozvane “plave zone” sveta gde žive najdugovečniji i najzabavniji ljudi na svetu.
Autor: Ivana Karanović