Leta gospodnjeg te ne tako davne '67. vazduh je mirisao na magiju, radost i prašinu pod revolucionarnim bosim nogama 100.000 mladih ljudi koji su se okupili na ulicama San Franciska ne bi li iskazali bunt protiv konzervativnih socijalnih vrednosti koje su, kako su smatrali, kočile i gušile njihova ljudska prava. Želeli su da se njihov glas čuje, da njihovo 'ne' konzumerizmu, ratu u Vijetnamu, rasizmu i mnogim drugim društvenim nepogodama dopre do očiju i ušiju sveta, što se upravo tada neočekivano i dogodilo.
Poznavaoci ove tematike kažu da nisu ulice ove američke metropole iznedrile hipi pokret preko noći, i da je on zapravo začet nekoliko godina ranije, ali tada, po prvi put, njihova ideologija i alternativna kultura koja je predstavljena kroz prizmu seksualnih sloboda, muzike i psihoaktivnih supstanci, postala je fenomen koji je kao takav privukao pažnju globalnih medija. U očima posmatrača, hipi pokret je postao stvaran, istorijski opipljiv i relevantan tih dana, u Hejt Ešburi okrugu, dok se kroz masu nove mladosti prolamala melodija pesme "Be sure to wear flowers in your hair" kao svojevrsna himna 'dece cveća'.
Proslava i obeležavanje "Leta ljubavi" logičan je sled i omaž buntovnoj mladosti koja je na našim prostorima godinama bila uspavana, sputana i uplašena. Priznanje hrabrosti i odvažnosti jedne generacije koja se zalagala za život bez granica, izolacije, slobode stvaralašta i bitisanja. Ipak, i 50 godina kasnije, i dalje postoje oni koje širina slobode plaši, koji se na pomen različitosti grče, i koji na one hrabrije od njih samih bacaju kamenje pre nego cveće.
Da se ista borba, uvijena u odore kvazi pristojnosti a pod okriljem činjenice da su pomenute slobode davno osvojene i implementirane, odvija i danas među nama, svedoči bujuk negativnih komentara usmeren ka našem čuvenom stilisti Srđanu Švelju, a povodom zvaničnog festivalskog plakata “Leto ljubavi” u čijem je kreiranju, kao autor učestvovao. Javna interpretacija umetničkog izraza ovoga puta poprimila je krajnje malodušni ton te je poster eminentnog muzičkog festivala čak neumesno okarakterisala i kao “poziv na orgije”.
Danas je nulti dan. Dan kada su nikad budnije oči svetske javnosti uprte u naš Novi Sad, epicentar mladosti, muzike i radosti. Nemojte da se obrukamo. Skinite paučinu sa svojih zamućenih pogleda, vidite lepotu i pregršt boja koje će se ukazati pred vama, zagrlite nekog najmilijeg i uputite se ka Tvrđavi ili makar Keju ne bi li i vi bili deo jedne moderne, neosuđujuće, širokogrude skupine kojoj je ona generacija, leta '67 principijalno tako neumoljivo težila.
Autor: Marija Milošević