Ovaj vrsni poznavalac čarobnog sveta namirnica pravi je ekspert kada je o aromama i ukusima reč, a na osnovu ličnog iskustva pouzdano tvrdi da hedonizam i vitka linija mogu da idu ruku pod ruku. Njen vodič kroz svet afrodizijaka zabeležio je izuzetnu čitanost, te pokazao, sudeći po nizu neverovatnih utisaka, da je kombinacija recepata i romanse pravi mali magični spoj. Maja veruje u tradicionalnu ishranu i domaću kuhinju, vreme provedeno pored reke smatra nezamenjivim, i uvek pre bira skijanje i sneg nego plažu i leto. Sa čitaocima našeg portala podelila je krajnje nesvakidašnju listu preporuka, budući da sve počinje i sve se završava pričom o temi presudno važnoj za prave gurmane i ljubitelje gastronomije.
- Po prirodi stvari o kojima pišem na svom blogu, pokušaću da se u preporukama držim „svojih tema“. Dakle, hrane 🙂
RESTORAN „ENSO“/“MONTE“
Zbog svojih aktivnosti – kuvanja i slikanja hrane – ne smem previše često da idem u restorane. U suprotnom, napravila bih se na mečku 🙂 Zato kad idem, pažljivo biram i vodim se preporukama ljudi čiji ukus cenim. Ako postoji restoran koji me je oduševio – to je „Enso“ u Beogradu. Zanimljivi jelovnici, visok nivo inovativnosti i dva sjajna šefa kuhinje, Nedeljko i Uroš. Imam insajdersku informaciju o literaturi koju nabavljaju iz inostranstva: radi se o kuvarima s jako složenim receptima, modernim tehnikama koje u svom „punom obliku“ sigurno godinama neće stići u Srbiju. Deluje da im je dato puno slobode da takve kreacije prilagode našem tržištu i ispolje svoju kreativnost.
Ako idete u Rovinj, onda za ovakav doživljaj posetite „Monte“ – prvi restoran na teritoriji bivše SFRJ koji je dobio Mišelin zvezdicu. Da odmah zapušim usta onima kojima je glavna tema veličina porcija - ja sam i posle „Montea“ i posle „Ensa“ htela da eksplodiram nakon degustacionih menija. A čak i da nije bilo tog „ne mogu više da zinem“ momenta – ovakva mesta suže za inspiraciju, za informisanje o trendovima i svakako za uživanje u novim sjajnim ukusima. Dopada mi se što je 'fine dining' trend zaživeo u Beogradu i drago mi je da imamo mlade šefove koji to umeju da iznesu na prvi način.
ŠOPING - BAJLONI PIJACA
Moj izbor je Bajloni pijaca jer nije prošla sezona a da se tamo nije pojavilo nešto novo i zanimljivo! Novo što sam našla je 'zvezdasta tikvica' i 'kruškoliki cherry paradajz'. Proizvodi čoveka iz Aleksinca. O selekciji sireva u mlečnoj hali, posebno onih kozijih tek da ne pričam. Tamo potrošim dosta para, a ostalo ostavim u ribarnici i mesari. Ako tražite kvalitetne komade mesa, navratite u „Meathouse“. Mlad i trendi mesar, Prle ne samo da sve drži u savršenom redu, već i edukuje. Od njega uvek čujem neke nove stvari ili naučim bolje kako se naziva koji komad mesa i s kog dela životinje dolazi. Pored je ribarnica, u kojoj možete da nađete sjajne brancine i orade, kao i lososa ili one krupne „kraljevske“ gambore. S pijace se ne odlazi dok ne kupite i sušene pečurke - lisičarke, crne trube i vrganje. Mogu dugo da stoje u frižideru, a s malom količinom možete da obogatite jelo koje spremate. Bajloni može da bude stalna stanica za svakodnevnu zdravu ishranu, ali i prava lokacija da kupite najbolje meso ili ribu i pripremite neke luksuznije zalogaje za neke vama specijalne trenutke.
KNJIGA „ISTINE I LAŽI O HRANI“
Većina knjiga koju bih vam ja preporučila ne može da se nađe u Srbiji i na srpskom. Bila bi tu svakako knjiga dr Roberta Lustiga o metaboličkim poremećajima i šećeru – ali i knjiga naučnice Meri Enig o mastima u ishrani. Ipak, to su knjige malo teže za čitanje. Ono što možete da nađete u Srbiji, jer postoji srpski izdavač, jeste knjiga nutricionistkinje Anite Šupe. Anita se školovala u Švedskoj i ispratila najnovije trendove koji se tiču vraćanja prirodnih masti u ishranu, izbacivanja nepotrebnih praznih kalorija, smanjenja unosa šećera i skroba i sl. Knjiga se zove „Istine i laži o hrani“, a izdavačka kuća koja je knjigu izdala ovde je „Psihopolis“ pa možete da je nađete u knjižarama. Zablude koje nam je doneo prošlovekovni nutricionizam ticale su se toga da su prirodne masti na kojima smo kao vrsta živeli, opasne za nas. Anita razbija te mitove i piše o ishrani s više masti a manje ugljenih hidrata (LCHF – low carb high fat). Inače Anita i ja smo prijateljice i istomišljenice, a ja sam na ovom načinu ishrane već dugi niz godina. Ja povremeno spremam hranu i sa drugačijih jelovnika, ali je LCHF (u strogoj i manje strogoj verziji) nešto u šta verujem i prija mi. Zato, cilj knjige nije da postanete strogi pobornik ove dijete, već da se izlečite od zabluda i pogrešnih niskomasnih smernica, koje su uništile zdravlje ljudi.
TREND - ORGANSKA HRANA I MALI PROIZVOĐAČI
Pre nekoliko godina, organska hrana je bila preskupa, ali sada, pojavom većih proizvođača i ozbiljnih uvoznika – ponuda je sve pristupačnija i bogatija. Cene su prihvatiljivije za prosečan džep. Ja najčešće kupujem u običnim radnjama i na pijaci, dakle ne hranim se čak ni pretežno organskom hranom – ali redovno u svoju korpu stavim i neki organski proizvod. Ne mislim da bilo šta mora da se radi 100%, zbog čega ovakve kupovine smatram ne samo zdravijim izborom, nego i pordškom organskoj proizvodnji. Ponuda raste. Imamo stvarno velike proizvođače, poput „Global seed“ farme, koja radi mleko za „Bello Organic“ i najavljuje i proizvodnju mesa, preko većih privatnih farmi povrća kao što je „Jovanjica“, zatim „Iceberg Salt Centar“ s novim organskim salatama, do puno malih proizvođača koji značajno obogaćuju celu priču. Nekada ste mogli da kupite samo voće i povrće, sada ima i životinjskih proizvoda, žitarica, mahunarki, vina, semenki i orašastih plodova... a dosta se i uvozi. Mislim da istu podršku zaslužuju i mali, originalni poljoprivredni proizvođači, bili organski ili ne. Trudim se da malu proizvodnju za koju saznam, a drugačija je i zanimljiva, pomenem na blogu ili FB stranici. U ovakvim slučajevima, mnogo znači kad svoju publiku, već zainteresovanu za hranu, obavestim o nečemu novom, kvalitetnom i zanimljivom.
Upravo zato ću vam preporučiti i recept gde je korišćen jedan takav proizvod. Verovali ili ne u Srbiji imamo koziju rikotu koja je fenomenalna!
RECEPT - KIŠ SA KOZIJOM RIKOTOM, SPANAĆEM I KARAMELIZOVANIM LUKOM
Nakon dugo vremena, odlučila sam se da napravim kiš. Razlog za to je bila nova namirnica koju sam isprobala - kozija rikota. Prilično je nežnog ukusa, za mene koja sam veliki obožavalac jakih kozijih sireva, ali se oseća značajna razlika između ove rikote i one napravljene od kravljeg mleka. Inače rikota je sir koji se pravi od surutke, a ne od mleka. Ima italijansko poreklo i najčešće se koristi za pravljenje raviola.
Pre nego što krenete sa pripremom, ovde pogledajte kako da razvijete koru za kiš ili tart – a da se ona ne zalepi!
Kora:
100 g putera
25 ml maslinovog ulja (jer mi je nestao puter i super je bila zamena!)
250 g brašna
1 veće ili 2 manja jajeta
Uključite rernu na 180 stepeni. Umutite sve sastojke za koru, pa je razvijte i smestite u posudu za pečenje. Ja sam koristila okruglu tepsiju prečnika 24 cm. Prekrijte je još jednim papirom za pečenje i po njemu pospite nešto teško – tipa pasulj. Tako pecite oko 15 minuta, a onda sklonite pasulj i papir za pečenje, pa još 5 minuta pecite na “prazno”. Zatim sipajte fil.
Fil:
4 jajeta
300 g kozije rikote – made by "Sir za svaki dan“
100 g ličke base (isti proizvođač, a zamena je kisela pavlaka)
oko 1/2 kese svežeg spanaća
3 crna luka
oko 50 g pančete ili dimljene slanine
malo maslinovog ulja
so, biber
Iseckajte crni luk na rebarca i proprižite ga na maslinovom ulju da se karamelizuje. Ne mora da postane braonkast, dovoljno je da potpuno omekša. Začinite (so i biber). U loncu ključale vode kratko blanširajte spanać, pa ga dobro ocedite i naseckajte sitno. Izmešajte jaja, sir, basu/pavlaku, spanać, karamelizovani luk – pa sipajte preko kore. Ukrasite seckanom pančetom i pecite još oko 40-50 minuta.
Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva