Isto to meso danas obožava, jer iako ništa manje voli životinje, konačno brine i o svom zdravlju. Nakon osam godina shvatila je koliku štetu nanela svom organizmu zbog pogrešnog načina ishrane, a sada želi da ceo svet zna za tu opasnost.
- Kada se osvrnem na to vreme, shvatam koliko sam bila nemarna prema svom zdravlju, jer sam bila neinformisana. Mislim, samo tako sam prestala da jedem meso, a nisam čak odradila „domaći zadatak“, nikakvo istraživanje o tome kakvog uticaja na mene može imati toliko radikalna promena ishrane. Mislila sam da su dovoljan izvor proteina sve vrste pasulja i da zapravo i ne postoji neka posebna razlika u kvalitetu proteina – započinje svoju priču ova devojka.
Šta se, zapravo, dešava „iza scene“ u procesu proizvodnje mesa joj je bilo potpuno strano, kao i činjenica da postoje i etički razlozi za ishranu baziranu na mesu i ribi. Moje telo, kao i koža, poslali su mi upozorenje, koje me je prestravilo.
Poziv na buđenje koji mi je telo uputilo
- Kada sam ušla u dvadesete stvari su se promenile. Bukvalno iznenada su mi izašle cistične akne po licu i ono je bilo puno crvenih fleka. Nema šta nisam probala da ih se rešim, od kontraceptivnih sredstava do lekova za krvni pritisak, preskupih krema i jakih lekova za akne – apsolutno nijedan tretman mi nije pomogao! U poseti, već šestom dermatologu poredu, došla sam i do teme o mom načinu života. Tada mi je rekao da postoji mogućnost da je moj način ishrane razlog svih mojih problema sa aknama. Bila sam zbunjena, nikad mi nije palo na pamet da to može da ima ikakve veze sa mojim licem. Nisam znala šta da mislim, niti šta da radim. Osećala sam se vrlo licemerno pri samoj pomisli da ću početi da jedem meso da bi kvalitet mog života bio bolji - priznaje ona.
Jasno joj je bilo da je promena neophodna.
- Sutradan, mama mi je spremila organski komad pilećeg mesa i postavila u ugao stola zajedno sa viljuškom i nožem. Ušla sam sama u kuhinju, uz duboki uzdah i izjavu ljubavi mom mačoru koji mi se u tom trenutku uvijao oko nogu pojela sam parče mesa. Ceo komad piletine u cugu! I znate šta?! Uživala sam - navodi ova osmogodišnja vegeterijanka.
Akne su počele da se povlače
Naravno da su uskoro promene postale i vidljive i tada je tek ozbiljno shvatila koliko skupo je neznanje moglo da je košta.
- Još jedna stvar koja mi je promakla u procesu donošenja odluke da ću postati vegeterijanac, bile su amino kiseline – ključni komponent zdravog tela. Ima ih devet koje naše telo može da obradi i oni se ne nalaze svi u biljkama. Upotpunjujući svoju vegeterijansku ishranu kompleksom hranljivih materija iz mesa, moje telo je postajalo zdravije i jače – savršeno sam jasno to osećala - navodi ona.
I ne samo to, ključna je raznovrsna ishrana, a ne samo jesti meso.
- Za dobro zdravlje veoma je bitno i takozvano rotiranje izvora tih hranljivih materija. Ako neko stalno jede samo jedno meso, na primer, teško da će moći da prepozna pozitivnu ili negativnu reakciju svog organizma, tako nekako ni je objasnio nutricionista. On se tim poslom bavi preko 30 godina i rekao mi je da mu se vrlo često javljaju vegani i vegeterijanci koji imaju zdravstvenih problema, pa ih on bez izuzetka savetuje o promeni ishrane. Belo meso je odličan način da se počne sa dodavanjem mesa u svoj obrok, jer ima veoma mali nivo alergijskih reakcija, sa kojima neretko friško mesojedi imaju problem - otkriva istinu koju je saznala od svog doktora.
A, kako je vreme prolazilo, sve više je ulazila u štos - šta, kad i kako jesti.
- Dakle, naučila sam da nije dovoljno da, kao svaki početnik pun entuzijazma i oduševljen novim saznanjem, počnem da unosim ono što mi nedostaje isključivo iz jednog izvora. Ako je neka hrana zdrava, prekomernom upotrebom iste – postaje nezdrava! Jednoličnost vodi otpornosti, telo se navikne na određene vitamine i oni posle nekog vremena prestaju da deluju na njega - naglašava ova devojka.
Što podrazumeva i različite vrste mesnih proizvoda.
- Otkriću vam, to mi je bio dovoljan argument da ubrzo nakon pileta pređem i u „napad“ na ribu, patku, divljač i jaja. Možda ovo nije jedini put do dobrog zdravlja, ali jeste „jedan od“, zato ne želim da ga se odreknem - kaže ova sada već uveliko bivša vegeterijanka.
Svi problemi su potpuno iščezli nakon dve godine upornosti i istrajnosti.
- Dve godine kasnije, moje lice je čisto kao papir. Saznala sam da mi mleko i kvasac ne prijaju, dakle pice mogu da se odreknem. Šećer, takođe. Naučila sam da ne prija svakome vegeterijanstvo (očigledno, ja sam jedna od tih), a razlozi za to su razni – od genetike do geografskog okruženja. Recimo, ljudima koji žive u blizini ekvadora, pod jakim UV svetlom, mogu biti savršeni vegeterijanci. Sve ono dobro što mi dobijamo iz mesa, oni dobijaju od energije koju crpe iz UV svetla. Nasuprot njih su Eskimi, na primer, koji su uskraćeni u tome, pa im je potrebna visoka doza masti i proteina iz mesa - otkriva interesantnu činjenicu.
Veoma je značajno biti svestan svog okruženja i njegovog uticaja na organizam.
- Dakle, nije sve za svakoga, ali najbitnija stvar je pronaći savršen izvor za dobijanje amino kiselina i hranljivih materija, koji načinu na koji funkcioniše baš vaš organizam! Veoma je važno i da pratite stanje svog tela, pogotovo prvih šest meseci do godinu dana nakon promene ishrane. To je lako, jer samo telo šalje očigledne signale: dehidriranost, svrab, umor, promene na koži itd. - kaže ona.
Naravno da nemaju svi iste simptome zbog netrpeljivosti prema nekom režimu ishrane, zato su i rešenja dosta različita. Ali, treba biti svestan da pravilnom ishranom možemo postići i mnogo više od toga - bolji kvalitet života, u svakom smislu.
- Način ishrane je u mom slučaju izbio u prvi plan zbog problema sa kožom, i to je rešeno. Ali, to nikako nije jedina beneficija koju sam ja dobila. Sigurna sam da ću tek početi da osećam sve pozitivne promene koje donosi ova moja odluka - zaključuje ova mesojedka, koja više nema ni trunku griže savesti.
izvor: zena.blic.rs
Foto: pixabay.com