On je živa legenda bivše Jugoslavije, a pevači kojima je idol i uzor pune četiri decenije – ne zna im se broj. Vrhunski umetnik kome su se klanjali veliki poput Milana Mladenovića, večita inspiracija mnogim mlađim kolegama. Za portal "nadlanu" govori Dado Topić.
Razgovaramo u obnovljenom «Jugotonu», u Nušićevoj, a direktan povod – reizdanje albuma "Apsolutno sve" i objavljivanje Topićevog prvog DVD-a "Live In Kerempuh".
- Pomalo neverovatno zvuči da tek posle 40 godina objavljujem DVD, ali tako je. Nakon toliko čekanja, bilo mi je logično da se nešto zapiše, da ostane kao dokument. Mislim da je, u ovom slučaju, to jako dobro pogođeno, jer sam ja na početku bio neiskusan muzičar. Sada smatram da imam jedno malecko, ljudsko pravo da se hvalim, da budem malo neskroman – ovaj video zapis je ispao zaista dobro.
Mogu li se uskoro očekivati novi nastupi u Beogradu i drugim gradovima u regionu ?
- Mi sada radimo nešto što nije turneja. Testiramo publiku sa novim programom, u pitanju je serija neobjavljenih pesama koje artikulišu jednu ideju – voleo bih da ona postane masovna. Mi smo sve, samo ne ono što evropska birokratija misli da jesmo. Ja muzikom hoću da kažem da smo možda i dalje otišli od njih, da su oni ti koji su izgubili osećaj za pravdu, za ljubav, za toleranciju, za priznavanje nekoga sebi ravnim. Ponašaju se kao da se nije dogodila sva kulturna baština koju je Balkan poklonio ne njima, nego celom svetu, kao da ne postojimo na geografskoj karti. To ne može tako. Želim da uspostavimo makar fer plej, ako ne možemo neki intimniji odnos. Voleo bih da Evropa prihvati poruku sportista, književnika, dizajnera, informatičara – svega onoga što čini vrhunsku ponudu Balkana.
PRINCEZA I ELIZABET
Postoji ideja da ponovo snimite čuvenu "Princezu" sa Slađanom Milošević ?
- Ta pesma traje jako dugo, ljudi je prenose sa kolena na koleno. Što više razmišljam o tome, sve mi se više čini da bi bio simpatičan potez. Dogodilo se to ili ne, lepo je i ovo dogovaranje, pričanje na tu temu, uopšte.
Setimo se još jedne dame, "Elizabet" ?
- Pesma je nastala za vreme globalne euforije oko Boba Marlija. Rege je tad bio zaštitni znak neke nove mladosti, pobune, borbe za ljudska prava, postao je jači od esperanta. Elizabet je upravo u tom «rege filingu» a detinjasta priča o osnovnoj školi mi je tu lepo legla. Inače, bila je jedna Elizabeta u mom životu, ali to je druga priča.
- Stvarno nikad (osmeh), mada, ne znam da li mi je to neko nekad tražio. Verujem da su ljudi to shvatili kao song koji je duboko integrisan u seriju, i da mu je mesto tamo. Mislim da bih malo uvredio profesiju kad bih izdvajao tu pesmu i unosio je u program, oduzeo bih joj malo od sjaja. Taj song fantastično simbolizuje seriju koja je, inače, bila božanstvena - umetnički je pošteno da ga niko ne dira, ne samo ja.
IMALO JE SMISLA
Obnovili ste "Time", pa se ubrzo priključili grupi "Leb i sol", bio je i nastup sa Big bendom RTS-a u Sava centru, pa formiranje sastava "Time After Time" ... Ima li konfuzije, kao glumac iz uloge u ulogu ili možda prija mnogo različitih obaveza ?
- Bio je to, na određeni način, ispit zrelosti za mene. Poređenje sa glumcem je apsolutno na mestu. Dobar glumac treba da bude karakteran – daš mu ulogu, i on je oživi, postane ta osoba. Ja sam morao mnogo toga da naučim da bih video da li sam sposoban da stanem ispred džez orkestra, koliko mogu da uradim u muzici "Leb i sol"... Veselio sam se tome, i dobro je što sam to radio. Da nisam - značilo bi da sam se uplašio kad je naišao "jak" zadatak. Ove stvari su mi fantastična potvrda da su moje godine u muzici imale smisla.
Kako Vam sa ove, ne baš velike distance, izgleda učešće u projektu «Leb i sol bez Vlatka» ? Činjenica je da sve to nije baš slavno prošlo, kad se podvuče crta.
- Ugodno mi je bilo da radim sa njima, jer su mi se svidele pesme koje sam imao zadatak da otpevam. Za "Warming Up" sam napisao tekst iz duše. Vlatkovo odsustvo jeste bio veliki minus, pa ceo taj projekat može da se tumači kao potvrda da, kad se izgubi frontmen ili lider, nestane ozbiljnost i smisao. Glavni kreativci ne bi smeli da napuštaju nešto što je platforma sa koje su lansirali svoje najbolje stvari. Verujem da je najlogičnije i najlepše mesto Vlatku Stefanovskom u grupi "Leb i sol". Bio bih jedan od najsrećnijih kad bi se to ponovo desilo. Govorim kao prijatelj benda, ne ulazeći u međuljudske odnose.
Bije vas i dalje glas da se ne menjate ?
- Kad se skinem u majice i farmerke, onda to pod reflektorima izgleda kao neki mišićavi gitarista, to jest basista, ali, ako pogledaš dobro moje lice... Jedino što mi je kosa OK, ona se ne menja, međutim, imam 60 godina i biologija radi svoje. Tu je još nekoliko "momaka" (smeh) mojih godina koji se dobro drže – sve je to muzika. Ako sviram to što sviram, ne smem da izgledam drugačije.
VEZA SA BEOGRADOM
Dado Topić i "Jugoton" ?
- Registrovan sam kao muzičar u "Jugotonu" 1970, evo me danas ponovo na mestu koje se tako zove. Krug je došao od tačke A do tačke B i meni to lepo zvuči.
- Žena mi je Beograđanka, a tašta, koja mi je kao druga majka, živi ovde, pa sam jako često u Beogradu, na Dedinju. Inače, kad sam iz Osijeka došao u "Korni grupu", već sam imao pesmu "Celi život čekam priliku da pevam u Beogradu rokenrol" koju sam tek kasnije snimio, međutim, kao da sam već onda stvorio simbiozu sa ovim gradom. Najšarmantniji je beogradski sleng – to je, u stvari, muzika. Vi ćete i na Severnom polu i usred Sidneja prepoznati po tome Beograđanina, ne znam da li postoji nešto slično na svetu.
Ima li još uvek nedosanjanih muzičkih snova ?
- Svakako. Nemojte se sad smejati – ja sam jedan od onih koji veruju da mogu da spasu ovaj svet, svet u kom se sve negativno plasira kao top vest i gde su "hedlajneri" uglavnom loši momci. Moja je potreba da živim u svetu radosti, a ne tamo gde se generiše strah. Kad bi se ljudi zagrlili, iskoristili tu pozitivnu energiju i eliminisali sve ovo ružno... Nije to ideal, već vizija života koji bih voleo da ima, recimo, moj sin i ja to želim da napravim, nepopravljivo.
Vi ste i neimar, to vam je velika strast ?
- Mogu da kažem i druga ljubav. Ne volim ništa što ima vek trajanja. Kamen je za mene simbol postojanosti, volim ljude od kamena. Volim čoveka koga sretnem posle 40 godina i vidim da je, ono kad smo se upoznali i družili, i dalje ostalo kako je bilo. Ako sam neko drvo negde davno video – nemoj da mi ga režeš, ostavi ga da ga gledam i dalje. Ne volim stvari koje po logici moraju da se menjaju, staromodan sam tip, romantik. Možda je to malo anahrono za 21. vek, ali znam da nisam jedini.
KONCERT SA KORNELIJEM KOVAČEM
Na koncertu u Zagrebu koji je objavljen na DVD-ju, svirao je, između ostalih, i vaš stari "saborac" Kornelije Bata Kovač. Postoji li mogućnost da se ponovo okupi legendarna "Korni grupa"?
- To će se dogoditi za dve godine, na Batin 70. rođendan. Sad sam otkrio jednu veliku stvar. Biće to velika turneja na kojoj će svirati ogromni filharmonijski orkestar, koncerti će trajati više od četiri sata.
Ovom divnom najavom za prave muzičke sladokusce završili smo razgovor sa Dadom Topićem.
Milan Ćunković