Jubilarno deseto izdanje ugostiće i Meri Gestrin, rukovodioca komunikacija u Nordijskom veću ministara, kao i Nordijskom veću, organizacijama zaslužnim za službenu saradnju među vladama i parlamentima Švedske, Finske, Danske, Norveške i Islanda. Pre samog gostovanja Meri nam je odgovorila na nekoliko pitanja o Nordijskom veću i pobliže nam objasnila šta ga to čini vrlo jedinstvenim.
Šta je Nordijsko veće i po čemu je ono jedinstveno?
- Nordijsko veće je u stvari službena saradnja među parlamentima pet nordijskih zemalja: Švedske, Danske, Finske, Norveške i Islanda, kao i tri autonomna područja; Grenlanda, Farskih ostrva i Ålandskih ostrva. Osnovano je 1952. godine, dok je Nordijsko veće ministara osnovano 1971. i temelji se na saradnji između vlada istih zemalja. Ove dve organizacije čine jedinstveno teritorijalno političko telo i najstariji su oblik takve političke saradnje u svetu, što ga čini vrlo jedinstvenim.
Zašto je saradnja između Nordijskog veća i Nordijskog veća ministara tako važna? Da li bi i ostali delovi sveta trebalo da se ugledaju na nju?
- Građani nordijskih zemalja su u središtu saradnje, a cilj svih odluka koje se donose jeste poboljšanje života, jednostavniji i održiviji život za njih. Istovremeno veliki naglasak stavljamo i na globalnu odgovornost. Nordijske zemlje su male. Pojedinačno imaju vrlo malo mogućnosti da se njihovi glasovi čuju ili da utiču na važna globalna pitanja. Ali, zajedno, nordijske zemlje imaju 27 miliona stanovnika i čine dvanaestu najveću svetsku ekonomiju. Kada nordijske zemlje zajedno deluju, kao što to često čine zbog političke saradnje unutar Nordijskog veća i Nordijskog veća ministara, njihov politički glas je snažniji, njihovi postupci delotvorniji , a njihova mogućnost da se čuju i budu primećene raste. Stvaranjem sličnih struktura za saradnju, druge regije u svetu imale bi iste mogućnosti kao i nordijske zemlje i njihova društva bi postala održivija, ujednačenija i pogodnija za život.
Koja su se rešenja pokazala kao dobra za nordijske zemlje da bi ih trebalo implementirati i na druge zemlje?
- Mnogo pre nego što je ostatak EU implementirao pravo na slobodno kretanje unutar Unije, nordijske zemlje imale su tu mogućnost. Nordijske zemlje imaju i zajednički znak za zaštitu okoline, zelenog labuda, koji označava proizvode koji su sigurni za okolinu. Sve navedeno su rezultati saradnje unutar Nordijskog veća i Veća ministara. Saradnja se temelji na vrlo snažnim zajedničkim vrednostima, od kojih su glavne saosećanje i uverenje da je svaka osoba jednako vredna i da bi trebalo da ima jednak tretman. Ideja nordijske socijalne države izgrađena je na tom pojmu. U nordijskom zdravstvenom sistemu, neophodna briga o deci i obrazovanje dostupni su po vrlo niskoj ceni ili čak besplatno. To nam je omogućeno zbog prilično visokih stopa poreza u svim zemljama članicama. Taj sistem je visoko cenjen u svim delovima regije.
Kako izgleda jedan tipičan radni dan? Ili možda bolje, da li poslovnom danu ikada dođe kraj?
- Ne postoji tipičan dan, svaki dan je različit od prethodnog. Komunikacije su vrlo široko područje, a njihov strateški značaj stalno raste. S obzirom na to da radimo za dve paralelne organizacije i delujemo u svim delovima nordijske regije, posao je prilično naporan i nikad ne prestaje, osim ako se sami ne pobrinete o njegovom prestanku. Tu ima puno putovanja, puno sastanaka i veliki broj raznih problema kojima se svakodnevno bavimo. Imamo vrlo malo praznog hoda, ali godišnji odmori se jako cene kada dođe vreme za njih.
Recite nam šta možemo očekivati na predavanju na Weekend Media Festivalu, dajte nam bar mali sneakpeek!
- Pokušaću da posetiocima festivala pružim inspirativan primer o tome kako nordijske zemlje sarađuju. To ću učiniti prezentacijom zajedničke međunarodne inicijative NordicSolutions to Global Challenges, gde komunikacije igraju vrlo važnu ulogu u samom ishodu.
Foto: Promo