Ovogodišnji - #Digital2017 - trajaće 2 dana - 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana - Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana - Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu
Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.
Prvog dana konferencije, 7. septembra, u panelu "Ponovo radi bioskop: Kako da Đenka preživi 2017." učestvovaće i Zoran Savić, direktor kompanije Blitz-Cinestar, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:
Možemo li reći da "ponovo radi bioskop" ako uzmemo u obzir da je otvaranje novih bioskopa, sa svim novim uslugama i trendovima, vratio gledaoce u bioskopske sale?
- Posle tmurnih godina kada je postojeća bioskopska mreža u Srbiji propala, što zbog tehnološke zastarelosti opreme i piraterije, što zbog inertnosti koja se podrazumevala u društvenim preduzećima, došlo je do digitalizacije bioskopa, stranih i domaćih ulaganja u bioskopsku mrežu i postepenog oporavka. Sa druge strane iako je piraterija prisutna (sada je gotovo jedino aktuelna internet piraterija), nove tehnologije (3D, 4DX koji trenutno u Srbiji poseduje samo Cinestar), savremeno ozvučenje, udobna sedišta i prijatan ambijent u bioskopima su ipak dobrom delu stanovništva pokazali da se u filmu može uživati na mnogo bolji način nego gledajući loše piratske kopije. Tu takođe treba dodati i sinergiju sa tržnim centrima koji su postali ne samo hramovi potrošačkog društva već i mesta gde ljudi mogu da uživaju u slobodnom vremenu gledajući vrhunski filmski program. Daleko smo još od Evrope u kojoj u proseku svaki stanovnik jednom godišnje ode u bioskop (da ne pominjemo Francusku gde je taj odnos 3 prema jedan), ali stvari se kreću na bolje. Ima još mnogo prostora za napredovanje, ima mnogo gradova u kojima bi trebalo izgraditi moderne bioskope. Potrebno je vreme i, naravno, dosta novca.
Sa kojim problemima se danas susrećete?
- Pored piraterije koja je uvek prisutna, ali koju sve ređe pominjemo, najveći problem je kupovna moć stanovništva. Za veliki sloj našeg društva češći odlazak u bioskop je finansijski problematičan, a sa druge strane sva ta nova tehnologija i moderno opremljeni bioskopi koštaju jako puno što utiče na visinu cene karata. Nastojimo da ipak u određenim terminima omogućimo gledaocima da filmove pogledaju po povoljnijim cenama (utorak, matine, organizovane projekcije, porodični dan). Bilo bi dobro kada bi država pomogla subvenicjama ili olakšicama nabavku moderne opreme za bioskope i određenim zakonskim rešenjima pomogla da se novi naraštaji edukuju i vrate u bioskope. Mi smo tokom ratova i sankcija izgubili čitave generacije koje nisu navikle da idu u bioskop. Bilo bi dobro da se zakonski odredi da, na primer, svaki učenik osnovne i srednje škole bar jednom godišnje pogleda bioskopsku predstavu.
Šta je po vama ključ uspeha s obzirom da digitalne filmske platforme sve više odvode gledaoce?
- Bez obzira na to što su mnogi kvalitetni uređaji i servisi postali dostupni širokim slojevima stanovništva, ipak je bioskop mesto gde možete pogledati novi film na miru, uz vrhunski kvalitet zvuka i slike na mnogo većem platnu (ekranu) nego što je vaš TV. Kada se tome dodaju tehnologije koje gotovo nikako ne možete imati kod kuće (3D, 4DX i sl), jasna je prednost bioskopa. Ono što moramo pratiti i osluškivati su želje gledalaca, oni imaju sve manje vremena, tačno znaju šta hoće i žele uvek nešto novo, uve žele ono najbolje. Treba im omogućiti lagodnu i brzu kupovinu karata, smanjiti čekanje u redu, treba im omogućiti brzu i jasnu infomaciju o tome šta ga očekuje u bioskopu, treba ga uvek iznova prijatno iznenaditi poklonom, nekom povoljnošču ili novom uslugom. Treba nagraditi njegovu lojalnost. Treba mu omogućiti da ima privatnost ako je želi, ali i informacionu povezanost sa svetom, ako je to njegov izbor. Mi se u Cinestaru trudimo da zadovoljimo sve te prohteve. Očigledno, današnjem Đenki je potrebno mnogo više od par klinaca koji jure kroz grad i viču “Ponovo radi bioskop!”
Kako će izgledati i šta će nuditi bioskopi za pet godina?
- Mi i na ovom polju kasnimo za svetom, pa ćemo verovatno za pet godina imati ono što danas, imaju najmodernije zemlje: IMAX sale, više 4DX sala sa pokretnim sedištima i sa efektima koji gledaoce dovode u središte radnje filma (za sada je jedina takva sala u Srbiju u bioskopu Cinestar Novi Sad 4DX), luksuzne sale koje spajaju udobnost dnevne sobe, piće i hranu vrhunskog restorana i najsavremeniji bioskopski ugođaj (u bioskopima Cinestar, to su tzv. Gold Class sale). Na dalje, verovatno slede projekcije u kojima će se koristiti uređaji za stvaranje virtuelne stvarnosti, gde ćete interaktivno moći da učestvujete u radnji filma. Filmska industrija uvek iznova pokazuje koliko je živa i žilava i zato sam uveren da je pred nama uzbudljivo novo doba u stvaranju, prikazivanju i gledanju filmova.
Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com