Veliki je ljubitelj knjiga i pozorišne umetnosti, inspirišu je ljubav i ljudi, a spontno je postala omiljeni kreativni tvorac velikog broja proslava koje na magičan način obeležavaju naše živote. Svoje mesto pod nebom i ravnotežu, kako kaže, pronalazi između prašnjavih knjiga i šarenih perli, a danas sa vama deli svoje preporuke sa akcentom na sve zavrzlame koje život novopečene mame donosi.
- Kako se već 17 meseci nalazim u novoj fazi života koja je poprilično drugačija od svih pređašnjih perioda, moj čitav dan je fokusiran na bebu i posao koji zauzimaju najveći deo mog vremena. Kao osobi koja je studirala srpski jezik i književnost nekada mi se činilo neverovatnim da knjigu ne uzmem u ruke više od par dana, a sada sebe stavljam pred nove izazove nespavanja mesecima tako da vam u ovom životnom trenutku možda nisam najbolja osoba za preporuku kulturnih dešavanja u gradu, ali ću se fokusirati na sitnice i uživanja kojima mogu da se "punim" u novoj životnoj fazi mame.
KNJIGA "MOJ PRVI ZALOGAJ"/"PA KAO"
Od knjiga je trenutno aktuelan divno dizajniran dečiji kuvar "Moj prvi zalogaj" dr Ane Gifing koji ne samo što oku prija, već je pun korisnih i lepo sistematizovanih informacija u vezi sa ishranom dece i beba. Na njega sam se najviše oslanjala prilikom uvođenja novih namirnica u Senjinu ishranu. Svakog dana ga pomalo prelistam i tražim ideju za nove recepte, jer kao i svaka mama imam svakodnevni problem - šta da spremam za doručak-ručak-večeru ovoj maloj napasti.
Od "ozbiljnije" literature nedovršen me čeka Tabaševićev "Pa kao" i već na osnovu pređenih strana mogu reći da mladi autor ima odličan stil pripovedanja koji podseća na Džojsove romane toka svesti. Sigurno ću mu se vratiti čim uhvatim malo vremena. Isto tako mi se sa police smeška Lejla Slimani sa romanom "Uspavaj me", ali pre nego što signe knjiga da me uspava, mama se samo strovali u krevet i obeznani u tri sekunde. Nadam se da će ljubav prema knjigama prevegnuti umor i vratiti se (nekad!) u punom sjaju.
POZORIŠTE
Još jedna stavka koje mlade mame frustrira je baš jadan društveni život, odnosno iščezavanje iz večernjih aktivnosti i mentalnih uživanja kao što su bioskopi, pozorišta, otvaranje izložbi. Naravno da sve zavisi od organizacije, ali beba traži svoje posebno vreme u prvim godinama života i treba osloboditi majke griže savesti zato što ništa ne stižu i dati ima nadu da će ponovo doći k sebi kada dete malo stasa i počne da se uspavljuje bez mame. Još jedna moja velika ljubav - pozorište, trenutno je zapostavljena, ali zato tugu utapam u hrani.
RESTORAN "OMB"/"ENSO"/"MANDALA"
Stranu na šalu, zbog prirode posla kojim se bavim i organizacije kreativnih događaja različitih tipova, imala sam priliku da degustiram hranu u našim najboljim restoranima. Moram reći da u nekoliko njih, odlazim vrlo rado i privatno, a sad ću vam i navesti zbog čega. Moj 35. rođendan proslavili smo u restoranu "OMB" hotela "Raddison blu" gde smo pored ljubaznog osoblja uživali u njihovoj neverovatnoj pripremi hrane koja je dekorisana jestivim cvećem. Iako restorani hotela možda ne izgledaju kao najbolji izbor za porodice sa decom, mi smo se ludo proveli jer tolikog prostora za trčanje, skakanje, ludovanje, bez bojazni da će se detetu nešto desiti - da može uposati u vodu, da se može negde ozlediti, zaista ni na jednom drugom mestu nismo doživeli. Možda su bili popustljiviji nego inače zbog bebe, ali ta usluga u beogradskih hotelima je zaista nešto na šta restorani treba da se ugledaju. Sve sa njihovog menija volim, od jagnjećih raviola sa lisičarkama preko mangulice i neverovatne pripreme sladoleda tečnim azotom (koju morate uživo videti!). Ne znam šta bih vam posebno izdvojila, sve morate probati.
Još jedan od prostora koji se na mojoj listi restorana "fine kuhinje" izdvaja, jeste restoran "Enso" kod naših prijatelja Tijane i Miše, vlasnika "Bitef" teatra. U "Bitefu" smo nekada slušali neke od omiljenih bendova i sjajno se provodili, a sada se odlučujemo za porodičnu varijantu uz njihove specijalitete - parfe od guščije džigerice meni je baš njami!
Da ne bi bilo da sam samo "oplela" po mesu, ali kao majka-dojilja i žena koja nema mnogo vremena redovno da se hrani, zaista volim restorane koji gaje i vrhunski ukus, ali i dovoljnu količinu hrane po osobi (a ja začudno mogu da pojedem baš mnogo). Prijatno me je iznenadio vegeterijanski restoran "Mandala", prvi vege restoran iz koga nisam izašla gladna, pa me je bar par sati njihova neobična i ukusna hrana "držala".
POSLASTIČARNICA "MANDARINA CAKE SHOP"/"GOSPOĐA MIRKOV"
Nakon ukusne hrane, valja se i zasladiti, a Beograd se može pohvaliti izuzetnim poslastičarama kojima se i stranci dive. Moji favoriti su "Mandarina cake shop", divna radnjica čarobnih ukusa, posebnog dizajna kolača i sastojaka koji će istopiti i najtvrodkornije nepce. Kamelija i njen brat Krsto stvaraju magiju kako kolačima, tako i odnosom prema kupcima i stalnim saradnicima. Ako se, pak, nađete sa druge strane reke, obavezno otidite do Zemuna i do poslastičarnice "Gospođa Mirkov" gde će vas harzmatična Nina provesti kroz carstvo tartova, šu-šua i drugih francuskih đakonija.
VINO "DOKAZ"/"TRIADA"
Ovaj "isposnički" život jedne mame, valja noću kad dete zaspi, zaliti sa mužem jer je još jedan dan u odrastanju uz mnogo jurnjave, plakanja i čuvanja jednog malog života da glavu ne izgubi, uspešno pobeđen. Suprug i ja, ukoliko se ne strovalimo od umora iste sekunde kad uspavamo dete, volimo da popijemo po čašu sovinjona etikete "Dokaz" iz vinarije Despotika ili belu "Triadu" vinarije Budimir. Kada smo pod dodatnim stresom, uz kupljene orasnice zabodemo i desertno vino (kao npr. sinoć "Pullus", poklon od prijateljice iz Slovenije). Šećera u krvi da se svakodnevni pritisak u zemlji Srbiji pregura nikada dosta, posebno u sitne sate.
TRETMAN – "BIOINTEGRA"
Od svakodnevnog stresa u borbi za preživljavanjem i velikog šoka za organizam jedne mame koja balansira između posla, ličnih zadovoljstava i porodice koja joj je na prvom mestu, čistim se tako što se trudim da jedanput sedmično odem kod prijateljice Mirjane koja drži centar za biointegraciju i revitalizaciju. U "Biointegri" me upakuju u neke gline i čuda od pakovanja, izmasiraju, poneguju i revitališu tako da malo danem dušom i probam da oslušnem i sopstvene unutrašnje potrebe. Trenutno mi je vreme za sebe na poslednjem mestu, ali imam silnu želju da se to promeni i trudim se da makar jedanput sedmično, potpuno sebično, na sat ili dva, posvetim se disanju, opuštanju i isključivnju iz svega.
Nadam se da vam ove preporuke jedne mame nisu bile dosadne po sebi same i da ćete neke usvojiti i u svoj život prisvojiti.
Autor: Marija Milošević
Foto: Nikola Marinković