Veliki je zaljubljenik u muzičke festivale te u šali kaže kao ima višegodišnje iskustvo i u toj "delatnosti". Trenutno radi u marketingu IT kompanije "Comtrade" kao Social Media Manager, a u slobodno vreme trenira "crossfit" i treči polumaratone - do sada ih je istrčala čak pet, a sprema se za svoj prvi maraton u Atini u novembru ove godine. Neretko je nazivaju blogerkom iako svoj blog zapravo i nema, ali planira da jednog dana zakorači u sferu vlogovanja. Danas sa vama, Mina deli svojih pet preporuka.
PREDSTAVA – "THE PHANTOM OF THE OPERA"
Igrati u mjuziklu na daskama Pozorišta na Terazijama bio je jedan od najvećih snova mog odrastanja. Tada, dok sam se amaterski bavila glumom, za bolju scenu nisam znala. Buđenje najdubljih, potisnutih emocija i jezu niz celo telo proživela sam ovog proleća pred izvedbom brodvejskog "Fantoma iz opere" u Njujorku. Taj trenutak se verovatno nikada neće ponoviti. Velike nade polažem u srpsku verziju ove kultne predstave koja će se ove jeseni premijerno izvesti na Terazijama i svima je unapred preporučujem! A ako posetite NYC, ne štedite novce i pravac Broadway, vredi!
FILM – "ŽIVOT PO MOSKRIJU"/"WILD TALES"
Dok sam ja maštala o glumi, moj školski iz klupe je maštao o tome da "nadtarentini" Tarentina. Na odličnom je putu. Od Gorana Nikolića uvek očekuješ neke apsurdne ideje, iako mi se čini da i dalje nije "na prvu" shvaćen - ali tako to biva sa genijalcima. "Život po Moskriju" je crna komedija u kojoj se nažalost pokojni hip-hoper, osnivač rep grupe "Prti Bee Gee" - Davor Bobić Moskri, vraća na ovaj svet kako bi kupio kartu za raj. Vraća se kao desetogodišnje dete, jer je tada poslednji put bio "čist". Dalje morate sami. A predlog za strani film - argentinski "Wild Tales", meni pedložio Goxy, ja šaljem dalje.
KNJIGA – "ALFAMA", DANIJEL ČEHRANOV
Trudim se da podržim domaće autore, pogotovo kada imam sreće da ih poznajem lično. Pre godinu dana bila sam na čudnom emotivnom mestu, i ova knjiga mi je legla kao melem na dušu. Sećam se da sam sedela na Kalemegdanu, bosa, kada sam je pročitala i javila se Danijelu da prodiskutujemo. Kasnije tog dana dobila sam poziv da putujem u Rio na Olimpijske igre. Knjigu sam naravno ponela. Nisam sigurna da sam je potpuno razumela, jer je ovo štivo sklono hiljadama interpretacija. Verovatno postoje ljudi koji ne umeju da pronađu smisao u apstrakciji, ali to su dosadni ljudi. Ne otkrivam mnogo, ovo je knjiga za hronične tragače i zaljubljenike u život.
RESTORAN – "OD USTA DO USTA" BRAĆE NEDIĆ
Volim restrane u kojima se osećaš prijatno. Restorane koji imaju dušu i domaćina. Naravno treba paziti da se ne pređe neka podnošljiva granica nametljivosti, ali bitno je da je atmosfera topla. "Od usta do usta" sam posetila prvi put dok još nisu bili restoran, već si morao da se najaviš, preko veze, da rezervišeš jedan od stolova u stanu u Pariskoj kod Kalemegdana (gde su tada verovatno ilegalno služili hranu). Danas, nakon što su prijavljeni inspekciji morali da prekinulu taj biznis, već nekoliko godina imaju - ne tako normalan - ali sada legalan restoran na Vračaru. Rasparene stolice i stolovi, školska tabla sa ispisanim dnevnim menijem, izvanredna klopa i dragi ugostitelji. Preporuka za piće - jabuka špricer (domaći sok i mineralna voda). Instant osveženje!
RECEPT - PILETINA SA PEČURKAMA (IZ KESICE)
OK, ja da se pitam i da sam dovoljno organizovana u životu, samo bih jela i spremala sve vrste i oblike salata - ali se na kraju svede sve na Cezar salatu. Dakle - mnogo piletine. Kada mi dosadi klot piletina na tiganju, spremim je na najsočniji način ikada! Dakle, treba vam pileće belo, koje istučete i isečete na filete, poređate ih tako da prekiju dno vatrostalne činije, zatim uzmete 1-2 kesice sa dehidrisanim potažem od pečuraka i pospete time piletinu (prah pospete preko mesa) i zatim sve zalijete pavlakom za kuvanje. Ništa više nije potrebno - ni ulje, ni drugi začini. Sve ćušnete u rernu na jedno 25 minuta, dok pavlaka blago ne porumeni. Delovaće vam tečno i dalje, ali pavlaka će se stegnuti čim se ohladi. Meso se bukvalno skuva u tome i bude nestvarno sočno i ukusno. Smiljanić, minut domaćica.
Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva