Bez obzira na sve, čudan je osećaj dok nabrajamo najpoznatije knjige koje su nekad bile zabranjene iz najneobičnijih mogućih razloga.
"Dnevnik Ane Frank" - Ana Frank
Komitet "The Alabama State Textbook Committee" upisao se u istoriju zabranjivanja knjiga 1983, kada je proglasio "Dnevnik Ane Frank", citiramo: "jako neprijatnim" i zabranio ga na policama školskih biblioteka.
"Ubiti pticu rugalicu" - Harper Li
Jedna od najboljih antirasističkih knjiga svih vremena, "Ubiti pticu rugalicu" je bila zabranjena u Minesoti i Teksasu, i svaki put je iznova kritikovana zbog rasizma, a čak je bila optužena i za "promovisanje superiornosti bele rase". Šta bi Atikus rekao na ovo?
"Čiča Tomina koliba" - Harijet Bičer Stou
Ne samo da je zabranjena tokom Američkog građanskog rata u Konfederativnim Američkim Državama zbog svoje poruke protiv ropstva, "Čiča Tomina koliba" bila je zabranjena i u Rusiji od strane Nikolaja I zbog svoje ideje o jednakosti. Ne strahujte, narode, kažite nam šta tačno mislite.
Aristofanova "Lizistrata"
Starogrčka drama, za koju neki smatraju da je najbolje Aristofanovo delo, "Lizistrata" je bila zabranjena u SAD od 1873. do 1930. godine zbog svojih antiratnih poruka i prikaza moćne i jake žene. Drama je ponovo zabranjena u Grčkoj 1967. iz istih razloga.
Serijal knjiga o Hariju Poteru Dž. K. Rouling
Hrišćanske zajednice širom Amerike se i dalje osećaju uvređeno zbog načina na koji je Dž. K. Rouling opisala svet magije. Zbog drskosti tog sveta. Zbog olakog prikazivanja magičnih moći, poput levitacije, kao i zbog načina na koji se prikazuje borba protiv zlih sila i prikaza ljubavi prema celom čovečanstvu.
"Životinjska farma" - Džordž Orvel
Niko ne želi da bude prikazan u liku svinje, i nakon što je objavljena 1945. "Životinjska farma" je zabranjena u Sovjetskom Savezu i drugim komunističkim zemljama zbog jasno uočljivih sličnosti sa vođama Sovjetske države. Piglet, Bejb i Pepa bi trebalo da se pripaze jer je "Životinjska farma" bila zabranjena i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog prikazivanja čovekolikih prasića koji govore.
"Alisa u zemlji čuda" - Luis Kerol
Izgleda da antropomorfizam u književnosti nije bio prihvatljiv ni u Hunanu, u Kini. Ova apsurdna, fantastična avantura je bila zabranjena u Kini 1930. godine, zbog opisa životinja koje su imale sposobnost da govore kao ljudi jer se strahovalo da deca ne bi bila u stanju da razlikuju svoje roditelje od svojih ljubimaca.
Izvor: www.laguna.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com