Do ovih podataka došlo se na pomalo neuobičajen način - ispitivanjem zagađujućih materija u Dunavu u blizini ispusta kanalizacije u Novom Sadu. Istraživanje je pokazalo da Dunav u tom delu sadrži čak dva miligrama kafetina po litri, a odmah iza njega su bensedini i lekovi za srce i pritisak. Najčešće korišćeni lekovi govore mnogo o zdravlju, ali i o navikama, a u našem slučaju, pre svega, o načinu ishrane i količini stresa.
Dr Ivana Teodorović, vanredni profesor na Katedri za ekologiju i zaštitu životne sredine PMF-a, naglašava da su građani Srbije specifični u Evropi po količini korišćenih beta-blokatora.
- Kafetin može da se prečisti standardnim postrojenjima, ali mi to ne radimo, pa ga imamo mnogo. Antidepresivi već ne mogu tako lako da se izoluju iz vode, ali njih imamo u količinama sličnim kao i u drugim evropskim gradovima. Ali ono po čemu smo specifični u Evropi je velika količina beta-blokatora, odnosno lekova koji se koriste prilikom raznih srčanih oboljenja, ali imaju ulogu i u regulisanju nivoa masti u organizmu - rekla je dr Teodorović.
Doktor Ivan Apro kaže da ga rezultati nisu iznenadili.
- Antidepresive i ne koristimo koliko bi trebalo, koliko imamo depresivnih građana, a kafetin mnogi uzimaju u samolečenju bolova, što opet nije dobro jer bi trebalo da odu lekaru. Borba sa pritiskom posledica je loše ishrane, koja polako postaje naš akutni problem, ali i stresa i odatle nam toliko beta-blokatora - rekao je Apro.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, građani Srbije svake godine popiju dva miliona pakovanja lekova više nego prethodne godine, a sudeći po prethodnoj godini, u kojoj smo popili 80 miliona kutija lekova koji se izdaju na recept, ove godine će biti 82 miliona kutija.
Najveći broj propisanih lekova je za lečenje krvnog pritiska, srca, šećerne bolesti i psihičkih poremećaja, a to su lekovi iz sledećih grupa: ACE inhibitori, beta-blokatori i diuretici, tj. lekovi za lečenje kardiovaskularih oboljenja, anksiolitici i oralni antidijabetici.
Na osnovu podataka prikupljenih 2016. prilikom poslednjeg istraživanja Instituta “Dr Batut”, 47,5 odsto stanovništa imalo je hipertenziju, što je 5,4 odsto više nego 2006.
U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života. Svaki treći stanovnik Srbije pati zbog povišenog krvnog pritiska, odnosno čak 31 odsto građana. Ruku pod ruku sa povišenim pritiskom ide i dijabetes, od koga boluje čak 7,6 odsto ljudi. Kada čovek oboli od raznih bolesti, često biva i deprimiran. U prilog tome govori i podatak da je depresija dijagnostikovana kod čak 6,3 odsto građana.
Pre 15 godina u Srbiji se konzumiralo sedam tableta za smirenje po stanovniku, da bi pre pet godina taj broj skočio na 20 do 30 tableta. Procene su da takozvane anksiolitike kod nas koristi svaka druga osoba. Iako svetska i evropska istraživanja govore da poremećaj strukture ličnosti ima gotovo svaka peta osoba, lekove za smirenje u velikoj meri kod nas koriste i potpuno zdrave osobe kad žele, recimo, da lakše prebrode neki svakodnevni problem.
- Ranije se lakše dolazilo do lekova, a danas ih više pijemo. Važno je da u slučajevima gde treba da unesete lek to i učinite da ne bi došlo do većih oštećenja, ali nikako na svoju ruku. Treba svesti lekove na one koji su neophodni - objašnjava dr Radmila Šehić, lekar u Hitnoj pomoći.
Da je situacija sa konzumiranjem lekova još alarmantnija, dokazuje i zloupotreba lekova, odnosno njihovo uzimanje bez recepta.
Riba zdrava i pored lekova
Cilj ispitivanja Dunava bila je analiza toksičnih supstanci u ribi koja nam dolazi na trpezu, kao i promene pod uticajem hormona koji putem kanalizacije dospevaju u reku. Prvi signali nisu ohrabrujući, ali trenutne koncentracije hemijskih supstanci u Dunavu nisu dovoljne da izazovu disbalans ribljeg sveta.
Kako kaže dr Ivana Teodorović, Dunav ima ogromnu moć razblaživanja, ali to ne treba da nam služi kao alibi nego je potrebno da se konačno pozabavimo prečišćivačem otpadnih voda. Procenjuje se da se na planeti koristi oko 100.000 različitih hemikalija, a mnoge od njih dospevaju u vodu.
- Sve više supstanci detektujemo u vodama, ali moramo i da procenimo koje od njih su zaista rizične po prirodne eko-sisteme i po ljudsko zdravlje. Moramo da optimizujemo broj supstanci koje će se pratiti s njihovim stvarnim, realnim rizikom. I projekat „Solušens” u tom smislu razvija strategije i metodologije za aktuelne i za buduće hemikalije - izjavila je naša sagovornica.
Izvor: Blic.rs