1. Pijte osam čaša vode dnevno
Prava istina je da ne morate svakog dana brojati čaše vode koje ste popili. Više vode dobro će delovati na vašu kožu, organe i zdravlje uopšte, međutim, hrana bogata vodom poput supa, voća, povrća i pića, poput sokova i čaja, svejedno će vam dati dovoljno vode.
Više vode svakako morate piti ako vam je urin tamno-žut, nemate redovnu stolicu ili živite u vrlo vrućem podneblju.
2. Jaja su loša za srce
Jaje ili dva na dan ne podižu rizik od srčanih bolesti kod zdravih ljudi. Nova istraživanja su pokazala da jaje treba jesti celo, i belace i žumance.
Žumance je prepuno karotenoida — luteina i zeaksantina — dva antioksidansa koji poboljšavaju zdravlje očiju, štite od upale i smanjuju šansu za razvoj degenerativnih oboljenja. Karotenoidi žumancima daju prepoznatljivu boju.
Svakodnevno konzumiranje jaja, preciznije žumanceta, može smanjiti loš holesterol u telu i povećati nivo dobrog. Time se smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Naime, konzumiranje holesterola, koji sadrži i žumance, nema pravi uticaj na metabolizam holesterola u telu, odnosno, to što jedete hranu bogatu holesterolom ne znači da ćete razviti visok nivo holesterola u krvi. Zapravo, žumance čak može biti korisno, jer podiže nivo dobrog holesterola koji je povezan s nižim rizikom od razvoja srčanih bolesti.
3. Od hladnoće možete da se prehladite
Nije hladnoća ta koja će uzrokovati prehladu. Jedna studija pokazala je da su zdravi muškarci, koji su svakog dana provodili nekoliko sati na temperaturama malo iznad nule, imali više zdravih aktivnosti u imunitetu povezanih s borbom protiv virusa, piše portal „Veb em di“. Takođe, u skandinavskim zemljama bebe često zimi spavaju napolju, jer oni smatraju da na taj način jačaju njihov imunitet.
Međutim, tu ima i jedna zamka. Virusi preživljavaju na niskim temperaturama i ako se od nečega razbolite, to će biti od virusa koji se šire hladnim vazduhom.
4. Svaki dan treba piti vitamine
Istraživanja su pokazala da svakodnevno uzimanje multivitamina zapravo uopšte ne koristi. Ako vam je vaš lekar preporučio određene vitamine, onda ih svakako uzimajte. U trudnoći se preporučuje piti folnu kiselinu kako bi se sprečila oštećenja ploda. Međutim, i dalje je najbolje vitamine dobijati iz raznolike prehrane bogate voćem, povrćem, celovitim žitaricama, orašastim plodovima i zdravim uljima.
5. Morate da jedete doručak kako biste smršali
Jedenje doručka ne znači nužno da ćete smršati, ali svakako ćete zdravije jesti i obroci će vam biti bolje raspoređeni. Na primer, pojedete li doručak, nećete se prejedati za ručak i večeru, što je obično i razlog nakupljanja kilograma. Međutim, studija sa Univerziteta Kornel pokazala je da ljudi koji uopšte ne jedu doručak nisu jeli ništa više za ručak ili večeru, i čak su jeli oko 400 kalorija manje na dan nego oni koji su doručkovali.
Prava istina je, zapravo, individualna — nekima će pomoći u mršavljenju, ali to nije generalno pravilo.
6. Zeleni sekret iz nosa znači infekciju
Zeleni ili žuti iscedak iz nosa nešto je češći kod bakterijskih infekcija, ali to nužno ne znači da morate piti antibiotike. Kod upale sinusa u početku sekret može biti proziran, a katkad je i kod uobičajene prehlade zelen.
7. Deca postaju hiperaktivna od šećera
Iako će se većina roditelja zaklinjati da je to istina, studije pokazuju da zapravo nije.
Šećer nema uticaja na dečje ponašanje, zaključio je dr Mark Volarih, šef sektora za Razvoj i ponašanje dece na Univerzitetu Oklahoma.
Roditelji očekuju da će deca doživeti „šećerni šok“ nakon konzumiranja određene količine slatkiša, zato su i skloni to da uvide ako se dečje ponašanje promeni. Ali dr Volarih kaže da deca postanu uzbuđena zbog slatkiša obično na rođendanima i sličnim veseljima jer su čokolade i bombone u centru pažnje.
8. Možete se razboleti od WC šolje
Ne zamarajte se previše WC šoljama, poručuju naučnici. Veća opasnost preti od kvaka, vrata i podova u toaletima, jer su te površine najčešće prekrivene bakterijama poput ešerihije koli, norovirusima i virusima gripa. Pokrijte svoje ruke ubrusom kada dirate vrata ili kvake i obavezno operite ruke.
9. Pucketanje prstima može da prouzrokuje artritis
Jedino što može da bude loše kod lomljenja prstiju jeste zvuk, i to ako vas nervira. Međutim, ako uživate to da radite, samo nastavite. Nauka je dokazala da se u tom procesu kosti i zglobovi ne dodiruju, već zvuk nastaje kada se oslobode balončići gasa nakupljeni među kostima.
10. Ugojićete se od masne hrane
Mast u umerenim količinama neophodna je našem telu da bi funkcionisalo pravilno. Posebno ćete imati koristi od zdravih masnoća, poput maslinovog ulja i domaće svinjske masti i onih iz masnijih riba, poput lososa.
Debljamo se zato što unosimo preveliku količinu kalorija, koju ne uspevamo potrošiti.
Izvor: Sputniknews.com
Foto: Ilustracija/Pixabay.com