Menjanje i učenje tokom celog života kao srž uspeha u 21. veku bile su teme konferencije “Change²”, ili u srpskoj varijanti "Promena na kvadrat", koja je organizovana povodom Beogradske nedelje dizajna. Ceo skup održan je u jednoj od ikona modernističke arhitekture - Palati federacije, poznatijoj u narodu kao SIV 1
"Nove komunikacije, nova demokratija, novo razmišljanje, jednaki su novom životu i novim šansama, pogotovo za “male narodne” i “nove države”, objasnio je Jovan Jelovac, predsedavajući festivala pod nazivom “Change²”.
Pored, na momente, napadne upotrebe novog “mutant jezika” za koji se ne zna da li je srpski ili engleski, a očigledo nije ni jedno ni drugo, organizatori Beogradske nedelje dizajna uspeli su da naprave zanimljiv skup. Snagom i uverljivošču svog nastupa istakao se Denis Ivošević, gost iz Hrvatske - predstavnik tima stručnjaka za koji, slobodno, možemo reći da je oživeo Istru kao jednu od najprivlačnijih turističkih destinacija. Tim ljudi koji je brinuo o, naizgled, najbanalnijim stavkama, kao što su veličina kante za otpatke i ravnomerna uređenost travnjaka, napravio je od Istre - brend.
Denis zamišlja poluostrvo Istru u obliku srca postavljenog naopačke, i od 1995. godine radi na razvojnim projektima, kao što su Istarski putevi vina, Istarski putevi maslinovog ulja, Gastro vodič, Dani tartufa u Istri. Rezultat svega jeste da iz kuća, u unutrašnjosti Istre, više ne raste drveće. Obnovljeni su putevi, život se vratio u unutrašnjost poluostrva. Istra više ne živi od prvog maja do prvog oktobra, već celu godinu.
"Hteli smo da ponudimo i proizvod, ali pre svega doživljaj. Radili smo na vraćanju Istre tamo gde joj je mesto. Istra je područje gde je izgrađen jedan od prvih golf terena, prvi zatvoreni bazen, u Istri se igrao polo", objašnjava Ivošević.
U jednom momentu u potrazi za boljim životom skoro svi Istrani, njih oko 200.000, iselilo se s poluostrva. Oni koji su ostali, krenuli su ka obali i počeli da se bave turizmom. Od 1975. do 1988. godine vladalo je pravilo masovnog turizma, bilo je najvažnije da svi kapaciteti budu popunjeni, dok je snabdevenost električnom energijom i vodom i prohodnost puteva bila u drugom planu. Sve tako do 1990. godine kad je u unutrašnojsti Istre zabeleženo oko 300 napuštenih sela u kojim je uglavnom živelo starije stanovništvo. Kad su 1995. godine ljudi iz regionalne turističke organizacije najavili da će krenuti u obnovu središta ostrva, kako sam Ivošević priznaje, “svi su im se smejali”. Godine 2007. smeštaj u unutrašnosti poluostrva skuplji je nekoliko puta nego na obali.
"Mnogo smo radili na obrazovanju. Uzgajivače vina i maslina vratili smo subotom i nedeljom u školske klupe. U početku je bilo opiranja. U Istri je, na primer; proizvodnja vina posao kojim su se uglavnom bavili stariji ukućani, dok su mlađi imali da slušaju. Imamo primer da se su se otac i sin posvađali, jer je otac tvrdio da on radi na pravi način. Kad je sin dobio nagrade za proizvodnju vina, otac se vratio uzgoju luka i krompira, ali nemojte misliti da umanjujem značaj starijih generacija", kaže Ivošević.
U Istri je počeo da se razvija i seoski turizam. U poslednjih 10 godina obnovljeno je više od 1.000 kuća, a sezona sada traje 10 meseci.
"Tržište tartufa je držalo 10 lovaca i sezona je trajala dva meseca. Ljudi su iz knjiga naučili da sezona tartufa traje 10 meseci i sada se tim poslom bavi 100 ljudi", priča Ivošević.
On objašnjava da je slična situacija bila i s proizvodnjom maslinovog ulja. Sada je Istra, kad se radi o maslinovom ulju, treća najkvalitetnija regija posle Toskane i Sicilije.
Propagiraju se vrednosti zdravog života. Istra je zeleno utočište i sigurna regija u koju se investira.
Prema Ivoševićevim rečima, hoteli su "podignuti" na četiri i pet zvezdica, grade se fitnes centri, radi se na biciklističkom turizmu, a Istra je sastavni deo četiri najveća svetska turistička vodiča.
"Još nismo zadovoljni. Bilo je primera bezrazložnog podizanja cena, sada je tog manje. Postoji restoran koji služi sirovu ribu, koja se obrađuje pred gostom. Mesto u ovom restoranu se rezerviše putem telefona. Cene su tri puta skuplje nego u ostalim restoranima i u proseku iznose oko 65 evra po osobi. Ovu cenu smatramo opravdanom", objasnio je Ivošević.
Pod sloganom, “oni menjaju svet” Beogradska nedelja dizajna skrenula je pažnju i na arhitekturu i dizajn. Inovacija, revolucija i evolucija, dovoljno za sve radoznale umove kojima je dosadno da borave samo u jednoj profesiji.
Tema konferencije, "Promene na kvadrat", odabrana je, prema navodima organizatora, zato što je izuzetno važno objasniti dizajnom i kreativnošću promene sveta. Konferencija se održava do 12. maja a kao gosti su najavljeni i predstavnici kultnog časopisa Frame, Droog Design, arhitekta Rem Koolhaas koji se "podjednako dobro bavi i šopingom i politikom". Beograd će posetiti i najmlađi, ali najuspešniji dizajner na svetu - Ora Ito.
Tekst: Danijela Tadić
Foto BDW: Vanja Bjelobaba