Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu "Šta nam treba u 2018: Tradicionalni „Book Talk“ panel izdavača" učestvovaće i Manjo Vukotić, osnivač i direktor izdavačke kuće „Vukotić media”, pisac, urednik, novinar, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Kako ocenjujete današnju izdavačku scenu u Srbiji?
- Veoma raznovrsna, šarolika-od elitističkog i pomodarskog do kiča i šunda. Od velikih dela do - smeća. Ima dosta izdavača, državnih i privatnih. Ovi prvi su zaštićeni, imaju i neke zadatke i obaveze, ali imaju i nepotrebne izdavačke poteze, trošadžijske i promašene. Nemaju tačne, uređene koncepte. Drugi, sami kroje svoju sudbinu. I tu ima i izdavačkih vrhunaca, ekskluziva, hvatanja koraka sa svetskim ubrzanjima, ali i debelog mulja. Bez njih izdavaštvo u Srbiji bi bilo - sterilno, sporo i počesto na ivici jeftine državne propagande. Mnoge stvari se tu moraju uvesti i zakonske okvire i obaveze, staviti pod kontrolu. Mnogo je nagrada - svakog dana se dodeljuje po jedna književna nagrada. Iste grupe ljudi sede u žirijima. Otkup knjiga preko Ministarstva kulture je isuvše spor i neracionalan, pristrasan. Tenderi za kupovinu knjiga (preko biblioteka) su državni promašaj. Dug je zarđali lanac i zato bi valjalo da se u izdavaštvu Srbije uvedu nove mere, daju novi impulsi, nova širina, kreativnost, mašta, planiranje.
Knjige koje izdajete prodaju se na kioscima i za nižu cenu nego što bi ona bila u knjižarama. Koliko ste zadovoljni takvim poslovnim modelom i da li je to druga čitalačka publika od one koja kupuje u knjižarama, sa drugim željama, afinitetima...?
- Čini mi se da je vreme prodaje knjiga na kiosku prošlo, iako se mislilo da tek dolazi. Neko je crtao kioske u Beogradu, na primer, da imaju posebno krilo za knjige. Ali, ono je sa strane, ne vidi se, ne vide se knjige. Nisu više na glavnom pultu jer su ih zamenile čokoladice, keksići, bombone, žvake... Jedan deo većih izdavača zatrpava sada kioske knjigama iz podruma, nudeći ih za 200 ili nešto više dinara. Isuviše jeftino. Da bi neki izdavač lansirao novu knjigu na kiosku, morao da ponudi, da izloži, 3000-4000 primeraka. Štampanje tog tiraža već je veliki i riskantan izdatak. Bio sam od onih koji je lansirao knjigu na kiosku (svojevremeno, uz “Novosti”). Danas odustajem od kioska.
Sa kakvim problemima se susrećete? Nekako se čini da ljudi sve više čitaju i kupuju knjige, da li je to pravi utisak?
- Pošto se mnogi bave estradom i medijima, vašarištima, silikonskim naduvavanjima, isuviše mali prostor poklanja se knjigama. Zato i nema pouzdanih istraživanja koliko se ona kupuje, ko je kupuje, šta se kupuje... Iskustvo naslućuje da se knjiga čita uprkos siromaštvu, da je deo publike probirljiv, da čitaju stariji, da je žena vrlo ozbiljan kupac... U izdavačkom konceptu moje kuće dominiraju knjige sa istorijskim sadržajem i autobiografije. Tu postižemo rekordne tiraže. Najtiražnije su, na primer, autobiografija Tome File “Završna reč”, “Srpska istorija” Čede Antića, knjiga Dejana Stojiljkovića “Velike srpske bitke”, knjiga o Putinu ili knjiga o Miloševiću. Splasnulo je interesvoanje za knjige poezije i čiste literature. Vidljiv je, čini mi se, prodor ženskih pisaca, domaćih i stranih. Dobra knjiga nalazi put do čitaoca, čak i bez velike reklame. To što se i neke poluknjige ili estradni pisci prodaju dobro - to je, verujem, šareni balon koji brzo pukne i ne ostavlja trag. I to je dobro. Ne mogu oni ni da okrznu Andrića ili Crnjanskog, jer njihovi “znaci pored puta” su - znaci pravog puta. Knjiga-znak. Obeležje. Za sva vremena.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walkandtalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže - info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.