Ovogodišnji - #Digital2017 - trajaće 2 dana - 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana - Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana - Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu
Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.
Prvog dana konferencije, u panelu "Dobro veče, ovo je vest dana za 7. septembar 2022. godine: Kako će izgledati mediji u regionu za pet godina" učestvovaće i Radomir Lale Marković, TAG Media, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Video je preplavio društvene mreže u poslednje vreme, a platforme poput Instagrama konstantno dodaju nove funkcije za editovanje video sadržaja. Kako vidite tu promenu u vrsti sadržaja koji se plasira?
- Ja sam jako srećan što se video sve više koristi, medjutim to što sada svako misli da može da se bavi snimanjem videa, odražava na kvalitet onoga što se pojavljuje. Zbog toga trpi i profesija jer je klijentima ponekad nivo produkcije u drugom planu već se samo juri reach i brzina bez obzira na kvalitet. Očekujem da se u budućnosti više pažnje posvećuje kvalitetu, a ne kvantitetu tj. pukoj želji da se na svaki način privlači pažnja.
I sad ono čuveno pitanje koje se godinama postavlja - kako će sve više video sadržaja na internetu uticati na televiziju u narednim godinama?
- Dokle god postoji publika koja je gleda televizija neće prestati da postoji i u svom izvornom obliku kao program koji se emituje 24 sata neprekidno, ali količina novca koji se troši na marketing će diktirati kvalitet sadržaja i to će na kraju biti presudno. Po mom mišljenju TV je već transformisana samo mi toga nismo svesni. TV program retko ko više prati putem antenskog signala već uglavnom preko kabla ili interneta. Zapravo sve ide ka tome da će gledaoci moći da biraju samo onaj program koji ih zanima i to u vreme kada oni žele.
Tradicionalni mediji su prisutni na različite načine na internetu. Da li na pravi način koriste sve mogućnosti digitalnih platformi, jer često vidimo da je to samo plasiranje informacija?
- Zavisi od vrste tradicionalnih medija, npr. radio je po meni našao potpuno novi život zahvaljujući internetu i moram da priznam da ja lično sve više slušam radio putem interneta, ne treba zanemariti ni činjenicu da je internet radio stanica mnogo jeftinija nego klasična. Najsporije ide transformacija štampanih medija u digitalne, razlog je verovatno što mnogi misle da sami sebe na taj način ograničavaju, moj stav je da se takvim pristupom samo usporava ono što je neminovno, a to je da njihovi čitaoci prelaze u online. Samo oni koji na vreme to prepoznaju i potpuno izmene pristup onlinu će uspeti da sačuvaju biznis.
Kakvi mediji će opstati u regionu za pet godina?
- Veoma teško pitanje i kada bih znao odgovor sigurno bih bio veoma bogat čovek. Ono što ja prepoznajem kao trend koji sigurno osvaja medijsko tržište je video na mobilnim platformama. Jedino u toj kategoriji je trocifren procenat porasta zarade od oglašavanja. Mediji koji već sada uspešno to koriste i implementiraju u svoju ponudu po meni će biti sigurno na tržištu. Možda će sadržaj koji nestaje za 24 sata biti glavni izvor informisanja na nekom Snapchatu koji će tek nastati. Pet godina na internetu je kao 20 godina u klasičnom medijskom svetu.
Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com