Specijalisti su tokom šest godina pratili 230.000 žena i 190.000 muškaraca uzrasta od 39 do 74 godine.
Učesnici eksperimenta redovno su prolazili testove fizičke pripreme i opšteg stanja organizma. Oni su, takođe, davali izveštaje o tempu kojim se kreću.
Naravno, uzeti su u obzir i ostali faktori kao što su: konzumiranje alkohola, pušenje, hronične bolesti, poslovni status, etnička pripadnost. Ali osnovna stvar bio je tempo hodanja.
Tokom godina eksperimenta u kontrolnoj grupi je umrlo 8.598 osoba, od kojih je 1.188 muškaraca i 466 žena umrlo od srčanog udara. Pritom je među njima bilo dvostruko više osoba koje su obično hodale polako. Osim toga, rizik od smrti povećala je mala težina učesnika eksperimenta, piše ruski portal Gazeta.
Obrnuti rezultati istraživanja potvrdili su prethodni zaključak: brzi hod pomaže da se izbegne razvoj srčanih bolesti.
Istovremeno, brzina hoda nije povezana sa rizikom od karcinoma. Ali dug radni dan, više od 55 sati nedeljno, izaziva aritmiju i povećava rizik od prevremene smrti za 40 odsto u poređenju sa onima koji rade 35-40 sati.
Izvor: Sputniknews.com
Foto: Ilustracija/Pixabay.com