Najcrnje prognoze predviđaju ratove za pijaću vodu, i to u skoroj budućnosti. A Srbija je prodala crpljenje gotovo svih kvalitetnijih domaćih izvorišta, uveliko se, upozoravaju stručnjaci priča o privatizaciji javnih vodovoda.
Vlasnici koncesija nad izvorištima, u poslednjih desetak godina, postale su - strane kompanije! Prema nekim istraživanjima, 90 odsto resursa pijaće vode koje su date pod koncesiju ili privatizovane kontrolišu kompanije iz - Nemačke, Francuske, Holandije i Amerike.
Komisija UN svrstala je našu zemlju na listu prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Kako stručnjaci iz ove oblasti, međutim, tvrde, ni za jednu zemlju nije preporučljivo da najveća izvorišta, kao strateški neophodna, prodaju strancima. I da svaka zemlja treba da upravlja svojom vodom.
Da je takva prodaja bila nacionalni promašaj, naglašava i Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine.
- Nedopustiva je bilo koja forma prepuštanja kontrole i upravljanja izvorištima pijaće vode strancima, bilo da je reč o prodaji ili davanju koncesija - kaže Trivan za "Novosti". - Naša država je ta koja u svojim rukama mora da ima potpunu kontrolu i pravo upravljanja tim resursom koji je pitanje našeg opstanka. Ako država ne kontroliše izvorišta pijaće vode, onda ne kontroliše najvažniji nacionalni resurs.
Po Trivanovim rečima, Srbija nema neograničene količine pijaće vode i ne leži na prevelikom broju izvorišta i rezervi, pa je zato uveren da treba tražiti načine da naše izvore vratimo kući!
Da nikako nije dobro da domaćim izvorištima upravljaju stranci i da je apel ministra Trivana opravdan smatra i dr Ratko Bajčetić, stručnjak iz oblasti vodoprivrede.
- Vodni resursi, dakle one dostupne količine voda u svim oblicima, stanjima i statusima tretiraju se kao javno dobro od opšteg značaja i u vlasništvu su Republike Srbije - objašnjava naš sagovornik. - Kada se pređe određena granica eksploatacije ili na bilo koji način ugrozi izvorište, voda kao obnovljivi prirodni izvor to prestaje da bude.
U Srbiji je, inače, registrovano oko 300 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih izvorišta voda, iz kojih svake sekunde izlazi 1.500 litara tečnosti. Od toga se iskoristi tek tri odsto, a ostatak nepovratno odlazi u reke. Procenjuje se da se trećina domaćih izvorišta, najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi za plasman na tržište, a gotovo 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija.
Uprkos kalkulacijama u medijima da su vlasnici naših firmi za preradu vode kupili i sama izvorišta, Zakon o vodama to pobija. Prema njemu, vodni resursi - dostupne količine voda u svim oblicima - tretiraju se kao javno dobro od opšteg značaja koji su u vlasništvu Republike Srbije. Privatizacija se ne može odnositi na vodotoke, jezera ili izvorišta podzemnih voda.
Upozorenje, ministar Goran Trivan
- Zakonom o vodama određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i ukazuju da za svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, potrebno je pribaviti vodnu dozvolu.
Njome se, kako zaključuju u Ministarstvu, praktično daje pravo i uslovi za korišćenje voda. Dozvole su sa odgovarajućim rokom važenja!
Još domaće
U vlasništvu domaćih firmi ostala je fabrika mineralne vode "Heba" iz Bujanovca. Prodata je u novembru 2008. godine, za 2,5 miliona evra, preduzeću "Nektar" iz Bačke Palanke, kao i prokupački "Milan Toplica". U domaćem vlasništvu je i "Voda voda".
Izvor: Novosti.rs