Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu “Od egzibicionizma do autofikcije: Ima li književnosti bez ličnog, ima li političkog u ispovednom” učestvovaće i Ljiljana Habjanović Đurović, književnica, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:
Jedna ste od književnica koja je pisala i o svom i o tuđim životima. Kako ste se odlučili na to da jedno bolno životno iskustvo pretočite u roman „Naš otac“?
– Uvek sam se borila protiv bola tako što sam pisala o njemu. Jer, kada počnem da pišem, moj bol više nije bio samo bol, već i književna građa. Umesto da mu se predam, pišući o bolu, kontrolišem ga. Postoji i bol koji je otrov. Takav bol čovek mora da izbaci iz sebe da bi preživeo. Utiske o dramatičnom susretu sa ocem posle 43 godine nosila sam u sebi godinu ipo dana. Za to vreme pisala sam roman „Gora Preobraženja“. Onda se u proleće 2014. desilo nešto što me je veoma potreslo, i zbog čega sam završila na pregledima kod pet specijalista. Počela sam da se pitam zašto neki ljudi smatraju da sve mogu da mi kažu i urade, i shvatila da je bazični uzrok mog odnosa sa tim ljudima odnos mog oca prema meni. Bol je bio preveliki. Sin mi je rekao:“Piši, izbaci to iz sebe, pa ne moraš nikada da objaviš.“ Prestala sam da pišem roman „Gora Preobraženja“ i počela sam da pišem svoja sećanja. Tekst mi je otpao sa srca za 56 dana. U vreme kada sam bila pri kraju, muž mi je pokazao članak iz novina sa zaista strašnim podacima: u tom trenutku 100.000 maloletnika u Srbiji nije viđalo svoje očeve, a 98% tih očeva nisu davali izdržavanje za svoju decu. Tada sam odlučila da rukopis objavim. Kao pismo svim tim očevima koji su napustili bivše živote i odbacili svoju decu kao nepotreban teret.
Knjiga o Svetom Savi nastala je iz nečeg ličnog, iz sna. Da li sve Vaše knjige imaju pečat Vaše ličnosti?
– Roman „Gora Preobraženja“ nastao je posle jednog sna. Taj san, i moj odnos prema Svetitelju i praksi molitvenog tihovanja opisala sam u romanu u poglavlju „Mrvica, spisateljka“. Sve moje knjige nose pečat moje ličnosti, da se poslužim Vašim rečima. Često junacima svojih romana poklanjam svoje najlepše molitve i najzanimljivije snove, upisujem ih u knjige kao da su molitve i snovi junaka romana. Verujem da i knjige drugih pisaca nose pečate njihovih ličnosti. Zato i ima toliko u svemu različitih knjiga.
Smatrate li da je moguće pisati, a da napisano nema ni delić ličnog u sebi?
– Knjiga se stvara iz misaonog i emotivnog sveta autora, iz njegove duše i duha, iz njegovih iskustava. Stoga je svaka knjiga lična, čak na izvestan način autobiografska, bez obzira da li striktno govori o događajima iz života autora, ili ne. Inače, moja najintimnija knjiga nije neka iz mog ispovednog ciklusa, već roman „Sjaj u oku Zvezde“, čija se radnja dešava u osmom veku. To je moja knjiga testament, a junakinja Lilija – to sam ja.
Šta trenutno pišete i šta trenutno čitate?
– Čitam novu knjigu Filipe Gregori iz serijala o Tjudorovima. Pišem novi roman, na kome radim već godinu dana, i sigurno ću bar još toliko. To je prva knjiga jedne veličanstvene tgrilogije. Ali, imam i jedno iznenađenje. Napisala sam dve knjige za decu i objaviću ih za Beogradski sajam knjiga kao slikovnice sa predivnim ilustracijama Ane Grigorjev. Jednoj je naslov „Iva i lutka“ a drugoj „Iva i anđeo“. A Iva? Pa naravno, Iva sam ja.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.