Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu “Renesansa putopisne književnosti u 21. veku” učestvovaće i Bekim Sejranović, bosanski pisac, sudski tumač i književni prevodilac, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Kako danas živi putopis, u kojoj formi, na papiru ili elektronski…?
– Mislim da putopis živi u svim tim formama, zavisi već šta ko preferira. Neko voli da čita, neko da gleda dokumentarce, neko pak slike na instagramu. Ja volim dokumentarce i knjige, fotografije me već manje zanimaju. Foto aparat nikad nisam imao niti namjeravam.
Slažete li se sa tezom “ko će danas da čita putopise kada ima Google Maps”?
– Ne slažerm se naravno. Nisam siguran, ali mislim da je Homerova Odiseja prvi putopis, bar za kojeg ja znam, i ta se forma nastavila razvijati tokom cijele ljudske istorije. Sve knjige su proizašle ili iz Ilijade ili iz Odiseje. Odiseja je bila prva kažem, ali ljudi su nastavili pisati u sličnoj formi i tako su nastala najveća djela književnosti: Eneida, djelomice i Biblija, Don Kihot,pa razni pikarski romani u 18. stoljeću, putopisi Marca Pola, twainov Hucklberry Finn, Joyceov Uliks, pa i Kubrikov film Odiseja u svemiru 2001.. A s time i protupitanje: Jesu li ljudi prestali ratovati iako su čitali ili gledali (anti)ratne knjige ili filmove? Jesu li prestali voditi ljubav zato što gledaju porno ili erotske filmove, itd….? Nisu, naravno. Mislim da ima mjesta za sve moguće oblike umjetnosti i za sve teme, pa tako i za knjige pisane u putopisnom obliku.
A, kakvu budućnost ima književni putopis u medijima, kao vaš u Jutarnjem listu?
– Pa to ne znam, stvarno… ali sudeći po tome kako je moj roman u (ja tvrdoglavo tvrdim da je to roman pisan u putopisno-esejističkoj formi, kao što postoje romani pisani u formi pisama- takozvani epistolarni romani,ili u formi e-mailova, sms poruka pa čak i kratke priče pisane u formi twittera- Frode Grytten ) “Dnevnik jednog nomada” postao prilično tražen zadnjih mjeseci i čitan, i budući dobijam mnoge pozive i ponude da nastavim pisati “Čitajući-skitajući” (tako se zvala ta kolumna u Jutarnjem), vjerovatno ću to i učiniti. Ali ne znam kada ću to nastaviti jer sam u fazi pisanja novog romana, jedne trilogije na norveškom.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walkandtalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.