Proleće i početak leta često je vreme očaja (različitog intenziteta) kod mnogih žena, jer odraz u ogledalu ne odgovara željenoj slici i telo često nije dovoljno spremno za letnje odevne kombinacije
U ovom periodu godine ogledalo je kritičnije nego ikad, a rezultati panike često dovode do upotrebe raznih sredstava kojima kilogrami treba da se skinu što brže. Česta posledica brzih dijeta jeste još brže vraćanje kilograma, a brojne štetne posledice organizam može da trpi godinama.
„Ja mislim da devojke sve više shvataju da su te dijete veoma opasne po zdravlje. Često su poučene tuđim iskustvom, neke su se opekle na svojoj koži. Mada, može se reći da postoji veliki broj devojaka koji i dalje sprovodi te dijete“, rekla nam je nutricionista Branka Birovljev, pred čijom je ordinacijom u Studentskoj poliklinici, u Krunskoj ulici, uvek dug red.
„Čoveku je najteže da pobedi sebe i svoje navike. Mnogi žele brzo da se oslobode viška kilograma. S obzirom da su ti kilogrami nastali neprimetno, postepeno, oni nisu nastali preko noći, isto tako, sve što preko noći pokušavaš da uradiš ne dovodi do rezultata. Čuveni je jo-jo efekat. Devojke obično misle da su one krive. U suštini, kriva je dijeta. Devojke ne mogu da sprovedu tako nešto, osećaju glad, ne obezbeđuju odgovarajući energetski unos što često vodi u anemiju.
Takva jedna dijeta ne može da nauči devojku kako pravilno da se hrani tako da ona, čim počne da jede iole normalno, da unosi redovne obroke i da koristi raznovrsnu ishranu, počinje da se goji. Tom dijetom ona je smanjila kalorijski unos, metabolizam se usporio. Organizam to shvata kao, opasnost po život , gladovanje, i onda kreće da zadržava tu hranu. Zadržava se i voda i onda, kad osoba počne s normalnom ishranom, ona samo nabije te kilograme, sve krene da se zadržava jer organizam želi da prigrabi zalihe. To je evolutivno nasleđe, to skladištenje materija“, objašnjava dr Birovljev.
Ona navodi i da su posledice razne, kao i da postoje razne, štetne, brze dijete, kupus, pilot, UN dijete, Atkinsove, nulte, hiper-proteinske, i u poslednje vreme sve popularnija- zonska dijeta.
„Drevni i isproban princip, što se tiče ishrane, jeste umerenost i raznovrsnost. Sve grupe namirnica treba da budu u igri. Neke moraju da imaju primat, na prvom mestu to je povrće i integralne žitarice, a manje slatkiši i masti. To je u principu cela filozofija. I važno je veoma da čovek sebe disciplinuje, da shvati da sve što je brzo ne donosi rezultate ni u čemu, pa ni u ovome, i da, ako želi da nešto uradi kako valja, mora tome da pristupi na jedan sistematičniji način“.
Dr. Branka Borovljev podvlači da je brzina slabljenja individualna, ali i da postoji mesečni optimum broja izgubjenih kilograma.
„Ukoliko neko ima izuzetno prekomeran indeks telesne mase (preko 40), gubiće više kilograma jer organizam, logično, pokušava da se što pre oslobodi tih kilograma (i tu se toleriše veći gubitak). Kod ljudi koji odstupaju deset, dvadeset, petnaest kilograma, optimalni prosek je četiri do pet kilograma mesečno, maksimum. Ali, sasvim je u redu ako osoba izgubi jedan i po, do dva i po kilograma mesečno - to je isto jako dobro i pohvalno."
Voleti svoje telo znači brinuti o njemu na duže staze a to se odnosi na usvajanje zdravog načina života koji podrazumeva i umerenu ishranu i bavljenje sportom. Motivacija može da bude sopstvena slika u kupaćem kostimu (iz mršave faze), pantalone u koje želite da uđete, maštanje o sebi na plaži, sa zategnutim mišićima i idealnim proporcijama. Do kreacije sopstvene figure, zdravog tela i dobrog osećaja ne dolazi se izgladnjivanjem od pet dana već malo većim naporom, promenom svesti i načina razmišljanja.
Jelena Jovanović