Danas u ishrani koristimo mnogo industrijski prerađene hrane kojoj se zbog poboljšanja ukusa i konzervacije dodaju velike količine soli.
Zbog toga je neophodno da prilikom spremanja hrane kod kuće vodite računa o tome koju so koristite kako biste sačuvali vaše zdravlje. Prekomerna upotreba soli kao i upotreba loše vrste, može da dovede do poremećaja rada bubrega i kardiovaskularnog sistema.
Postoje različte vrste soli, a o tome koju od njih je najbolje koristiti postoje podeljena mišljenja.
Najčešće pri kuvanju koristimo kuhinjsku so. To je so koja je prošla kroz složen proces industrijske prerade gde je fino samlevena, a pored nečistoća tom prilikom su joj odstranjeni i neki korisni minerali. Ovde je reč o morskoj soli koja je nastala pre nekoliko miliona godina isušivanjem velikih okeana. Problem je u tome što se ovoj vrsti soli prilikom prerade dodaju aditivi koji sprečavaju da se so zgrudva i jod koji ona čišćenjem gubi. Ovaj mineral je jako važan za normalan rad štitne žlezde pa se zato savetuje da izbacivanjem ove soli iz upotrebe povedete računa o njegovom unošenju kroz suplemente ili hrane prirodno bogate ovim mineralom (jaja, morski plodovi, riba, mlečni proizvodi, alge).
Kao zamenu za industrijski prerađenu jodiranu so, možete koristiti morsku so. Ona se dobija isušivanjem morske vode. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste boja soli, jer što je so tamnija to je zagađenija. Obično je krupnija od kuhinjske soli i može da da jelima drugačiji ukus od onog na koji ste navikli.
Himalajska so je najpopularnija vrsta soli, a verovatno i najčistija jer se vadi iz rudnika soli Kevra u Pakistanu. Poreklom je iz pramora, nezagađenog ekosistema od pre 250 miliona godina, sadrži 84 minerala i elemenata koji su neophodni našem organizmu, a tragovi gvožđe-oksida joj daju ružičastu boju.
Košer so je prvobitno korišćena u religijskim obredima, a specifična je po tome što je krupnija od kuhinjske soli, jača imunitet, uspostavlja pH balans u organizmu, reguliše pritisak i srčani ritam, a dobra je i u borbi protiv nesanice i nedostatka elektrolita.
Izvor: Telegraf.rs