Iako je praksa tetoviranja stara hiljadama godina, nauka nikada zapravo nije dokazala kako one utiču na biohemijskom nivou. Poslednja studija na ovu temu dolazi iz Francuske, a pokušala je da prouči kako mastilo utiče na naše telo i došla do novih odgovora.
Mastilo koje je ubrizgano u kožu imuni sistem posmatra kao strano telo. Tu se limfni čvorovi aktiviraju. Kako se naglašava u studiji, limfni čvorovi zapravo postanu zatamnjeni od pigmenta tetovaže što je normalno – vaše telo jednostavno želi da se reši nepoznatog sastojka u sistemu.
Ipak, istraživači su želeli da ispitaju kako tačno mastilo utiče na limfne čvorove, stoga su uporedili tetoviranu kožu četiri preminula donora sa netetoviranom kožom koristeći rendgen. Svrha je bila utvrditi da li je u limfnim čvorima ostalo mastila i kako je ono tokom vremena uticalo na organizam.
Otkriveno je da su tetovirana tela zaista imala viši nivo titanijum dioksida, glavnog sastojka tatu-mastila, a pronašli su i jako male čestice ovog sastojka duboko u limfnim čvorovima. To je već razlog za brigu.
Titanijum dioksid je čest sastojak u farbama, kozmetici, kremama za sunčanje, pa čak i u hrani. U malim dozama nije opasan po ljude, ali Svetska agencija za istraživanje raka ga je dovela u vezu sa rakom pluća.
Ipak, to ne znači da svaka tetovirana osoba ima šanse da dobije rak. Prvenstveno, u pitanju su jako male količine titanijum dioksida, a drugo nečiji limfociti su u „prečišćavanju“ mastila odradili bolji posao nego kod nekog drugog.
Izvor: Super žena
Foto: Ilustracija/Pixabay.com