Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu "Renesansa putopisne književnosti u 21. veku" učestvovaće i Marko Pogačar, književnik iz Zagreba, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Pokušali ste pomoću knjige "Slijepa karta" da dođete do odgovora šta je putopis danas. Da li ste do odgovora došli?
- To je, uistinu, bilo jedno od radnih pitanja koja sam sebi postavio, jedan od okvira procesa pisanja. Međutim, formulirati sam odgovor nije mi bilo toliko važno koliko knjiga koja će iz tog procesa proizaći, i na neki način stajati za – makar samo moj i za nikog drugog obavezujući – rezultat, praktičnu demonstraciju toga odgovora. Uglavnom, dijelom s namjerom, mnogo sam se više, čini mi se, približio negativnoj definiciji – onome što putopis danas za mene ne bi trebao biti. A to je jedna mahom okoštala, „otkrivačka“ i „ekskluzivistička“ forma; s jedne strane suho, faktografski informativno, a s druge bedekerski kičasto prikazivanje nekih po mogućnosti egzotičnih ili egzotiziranih krajeva, s jedne strane pseudonovinarstvo, s druge pseudoliteratura. Nisam siguran da nam uopće treba konkretan, a još manje jednoznačan odgovor što bi to točno bio putopis danas; to bi buduće putopisne tekstove sasvim nepotrebno omeđilo, kastriralo.
Može li putopis da živi u 21. veku ukoliko promeni svoju formu, prilagodi se?
- Svaka dobra književnost, a putopis me u principu ne interesira ako nije riječ o književno zanimljivom i vrijednom tekstu, upravo mora stalno mijenjati i nanovo iznalaziti svoju formu. Enormne promijene u tehnološkoj i fizičkoj dostupnosti svijeta, iako još uvijek jasno i neumoljivo klasno distribuiranoj, putopisu posebno nameću imperativ promjene. Njegov otkrivalački aspekt, koji je nekad bio itekako značajan, mora se u doba google mapsa, wikipedije i low cost letova, realizirati u polju jezika. Jezik je po tom pitanju neiscrpan.
Prethodnih godina veliki uspeh doživele su knjige iz udaljenih krajeva sveta koje, osim svoje glavne priče, vode čitaoce do krajeva i kultura koje ne mogu da se dožive uz pomoć Google Mapsa. Kako na to gledate, na to prožimanje različitih književnih formi?
- Vidjeti je, naravno jedno, a iskusiti i doživjeti nešto sasvim drugo, a prvo i potonje da se itekako, i to radikalno, stupnjevati. Uzmemo li kao premisu to da je putopis kao prvo književni tekst, i da je njegovo polje jezik i njegova primarna odgovornost ona prema književnosti, i dalje vrijedi ona stara formalistička teza o viđenju i prepoznavanju, pri čemu bi upravo viđenje, očuđenje stajalo u srži umjetnosti. U tom smislu, briljantan se putopis može napisati i o vešem rodnom gradu, susjednom selu, ili već poslovičnoj svojoj sobi. Naravno, ukoliko – po svijetu i tekstu – hodamo zaista otvorenih očiju.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže - info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.