Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu "Kako pišemo o onome što je napisano: Književna kritika i novinarstvo u digitalnom dobu" učestvovaće i Bojana Stojanović Pantović, redovna profesorka i upravnica Odseka za komparativnu književnost sa teorijom književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pored naučnih tekstova objavljuje književnu kritiku, poeziju i prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika.
Kako danas ocenjujete ulogu književne kritike?
- Pokušaću na da vaša pitanja dam kratke i sažete odgovore, jer se o njima mogu napisati stranice, pa čak i naučne studije. Koliko pratim domaće i strane medije, pogotovo dnevne novine i nedeljnike, opšte je mišljenje i stručnjaka i pisaca da je ona poznata, da kažemo akademski, ali i publicistički pisana književna kritika znatno izgubila na svom značaju i funkciji. U tome dakle, ni mnogo veće kulture od naše nisu pošteđene. Opadanje njenog rejtinga (za razliku od XIX i posebno XX veka, dakle njenog procvata) može se tumačiti različitim faktorima, od tržišne utakmice u kojoj književnost kao umetnost više ne zauzima status kao u prethodnim vekovima već neki drugi mediji, do opadanja interesovanja za samo tumačenje i vrednovanje nekog književnog dela i izvesnog uticaja koje ono nužno proizvodi na pojedinca i društvo. S druge strane, gubitak kritičarskog autoriteta i sveopšti relativizam u mnoštvu kriterijuma njegove procene (od sociološke, ideološke, kulturološke, rodne, stilske, poetičke, političke, verske, itd.) dovodi nas do paradoksalne činjenice sasvim različitih uvida i valorizacije proznog ili pesničkog teksta. Kod nas on u poslednje vreme služi kao izvestan alibi za učitavanje i odbranu određenih ideološko-političkih (kontra)argumenata.
Smatrate li da bi književnoj kritici trebalo dati veći prostor, s obzirom da je digitalno doba donelo upravo to, veliki prostor za sve i svakoga?
- Književna kritika ima prostora u štampanim medijima poput retkih časopisa, ali je u dnevnim novinama, na radiju i televiziji, gde je nekada, sve do pre desetak godina bila jedan od vodećih žanrova, potpuno nestala. Ponegde se u kulturnim dodacima još i pojave prikazi proze, domaće i prevedene, ali vrlo retko, ili gotovo nikako – poezije. To me osobito zabrinjava, s obzirom da sam sama bila dugogodišnja kritičarka savremene poezije u Politici. U regionu, pa i u svetu, kulturni dodaci dnevnih listova nikako nisu izgubili prostor i za poeziju, da ne pominjem samo brojne stručne časopise i revije posvećene ovom najeminentnijem književnom rodu. S obzirom na plodnu i bogatu tradiciju srpske književne kritike, pogotovo dnevne, čude ovakvi urednički potezi. S druge strane, postoje brojni on line časopisi i sajtovi na kojima se pored prikaza pojavljuju i blogovi o književnosti, pa i o poeziji, i mnogi mladi u tome vide budućnost pisanja o ovim fenomenima. Danas, da bi napisao blog, moraš imati samo svoj sajt i čitaoce, a ne i urednika koji kontroliše tvoj posao. To jeste prednost digitalnih medija.
Da li su onlajn komentari, koje možemo da vidimo na sajtovima izdavačkih kuća kao preporuke onih koji su čitali određena dela, zamenili na neki način književnu kritiku danas?
- Ne, nikako. To se zove reklama nekog proizvoda, pa i književnog dela. Književna kritika podrazumeva složeniji pristup tekstu u smislu balansiranja između pozitivnih i negativnih njegovih aspekata. Kritičar nije subjektivno vezan za delo, dok izdavač čini sve da čitaocu predoči i proda lepo spakovan proizvod...na poleđini ili klapnama pojedinih knjiga često se mogu videti tzv. izvodi iz kritika koji tako montirani ostavljaju izvanredan i zavodljiv utisak na potencijalnu publiku. Kritika je, povrh svega, autonoman žanr, i kao tekst i kao mišljenje, te zavisi od dela koje procenjuje ne na način slepe podređenosti već kreativnog saglasja.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika izabrali su najlepšu sliku, a njoj će se govoriti dan pred konferenciju, u četvrtak 28. septembra od 20h u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže - info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.