Pet saveta koji se tiču dijete koje nikako ne treba da sledite.
1. Zbog masti ste debeli
Zdrave masti kao što su masti u avokadu, u stvari mogu da vam pomognu u naporima da smršate
Ranije se mislilo da se debljamo zbog masti, ali dijeta sa niskim procentom masti neće vam pomoći u kontroli težine ili da budete zdraviji. Situacija je malo komplikovanija od toga. Izvori dobrih masti su ribe, orašasti plodovi ili masline. One najčešće imaju visok procenat omega 3 masnih kiselina. Loše masti su obično prerađene verzije biljnih masti kao što su soja, kukuruz ili kikiriki. Ove prerađene, loše masti najčešće imaju visok sadržaj omega 6 kiselina i veoma su podložne oksidaciji tokom obrade što ih čini štetnim za naš organizam.
2. Smanjen unos ugljnih hidrata pomaže u naporima da se izgubi na težini
Ugljni hidrati nisu neprijatelj.
Da, zbog ugljnih hidrata dobijate na težini ako ih jedete u prevelikim količinama, kao i bilo koju drugu hranu, ali ako ih izbacite iz ishrane ili ozbiljno umanjite njihov unos, možete ugroziti vaše ciljeve kada je u pitanju telesna težina. Jedan od razloga zbog kojih integralne žitarice sprečavaju dobitak na kilaži i pomažu u naporima da se gubi na težini jeste sadržaj vlakana. Istraživači Brigham Young univerziteta u državi Juta pratili su navike u ishrani sredovečnih žena gotovo dve godine i zaključili da je uvećan unos vlakana kod žena doprineo gubitku težine u najvećem broju slučajeva. Žene koje su smanjile unos vlakana dobile su na težini.
Ključ je u tome da se držimo integralnih žitarica i izbegavanje prerađenih žitarica. Prerađene žitarice nemaju dovoljan sadržaj vlakana i najčešće sadrže šećer, a obe stavke doprinose rastu telesne težine.
3. Dani kada jedete sve što poželite su neophodni
Ako pojedete tuce kapkejk kolača jednom nedeljno, to jednostavno nije dobro.
Prejedanje u toku jednog dana može uticati na nivoe grelina u telu, a grelin je osnovni hormon gladi koji funkcioniše zajedno sa leptinom (hormonom sitosti) kako bismo držali glad i sitost pod kontrolom.
- Zbog ovog u stvari možete osećati veću glad - dijetetičar Majorie Nolan kaže za Self.
U zavisnosti od toga šta je za vas „dan kada jedete sve što poželite“, može vam se desiti da unesete toliko kalorija da vratite težinu koju ste izgubili tokom nedelje. Sve u svemu, ekstremno stroga dijeta i jedan dan kada je sve dozvoljeno nije održiva varijanta.
4. Preskakanje obroka kako bismo smanjili unos kalorija
Unošenje samo voća i povrća je greška
Ako smanjenje unosa kalorija doprinosi gubitku na težini, onda je preskakanje ponekog obroka najbolji način da postignete cilj, zar ne? Verovatno nije tako i, u stvari, preskakanje obroka može da vam se osveti. Istraživanja su pokazala da je preskakanje obroka u toku dana i unos jednog velikog obroka uveče rezultira potencijalno rizičnim promenama u metabolizmu. Oni koji preskaču obroke imali su uvećane nivoe šećera kada se izbegavaju obroci i kasniji insulinski odgovor, a takve okolnosti mogu dovesti i do dijabetesa.
5. Izbegavajte sva slatka zadovoljstva
Nema potrebe da kažete "ne" svim svojim omiljenim namirnicama
Možda vas zbunjuje, imajući u vidu da smo rekli da dani kada jedete sve što poželite mogu ozbiljno ugroziti vaše napore. Ali ako pokušate da ograničite sebe samo na najhranljivije namirnice sve vreme, u jednom trenutku ćete popustiti i završiti tako što ćete se prepustiti preterivanju u ishrani. Zato je pametno sebi redovno udovoljavati. Ne verujete nam? Nutricionisti se slažu. Dijetetičar Džoj Bauer kaže za Hafington Post da udovoljavanje sebi ograničenom porcijom svaki dan vam u stvari može pomoći da ostanete na pravom putu.
Porcije ipak jesu važne tako da ne treba da pojedete celo pakovanje sladoleda ili kesu bombona. Odredite količinu porcije, ostatak sklonite i uživajte.
Izvor: Danas.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com