Bolna ispovest jedne od štićenice NVO „Atina“ otkrila je sa kakvim se sve užasima i strahotama suočavaju devojčice u Srbiji koje su žrtve zločina koji se kriju iza takozvanih dečijih brakova. Većina devojčica koje zadesi ovako strašna sudbina ne doživi detinjstvo u pravom smislu.
- Naterana sam da radim na ulici kao prostitutka, iako nisam imala predstavu šta treba da radim. Radila sam sedam dana u nedelji, svake noći po 10 sati, a sav novac sam davala mužu. Nisam išla kod lekara, nisam imala novac da kupim zaštitu. O begu sam samo maštala jer me je muž i preventivno tukao kako bih ga se plašila.
Ova devojka je prodata romskoj porodici kada je imala samo 11 godina. Majka ju je lično prodala i digla ruke od nje.
- Kada sam i uspela da pobegnem, potražila sam zaštitu kod majke i brata. Oni su samo obavestili tog čoveka i ja sam ponovo vraćena na ulicu. Više puta su me preprodali i godinama sam radila kao prostitutka. Uspela sam da pobegnem kada su me poslali u kupovinu. Nakon dva dana, obratila sam se policiji - dodaje ova žena.
Ona je samo jedna od štićenica NVO „Atina“, koja je pronašla svetlo na kraju tunela. Tokom boravka u privremenoj kući te organizacije, ova devojka naučila je da čita i piše. Trenutno je srećno udata, ali i dalje se bori sa zdravstvenim problemima - imala je nekoliko operacija zbog ginekoloških tegoba koje su prerasle i u hronična oboljenja.
Prema podacima Unicefa, rani, ugovoreni brakovi u romskoj zajednici u Srbiji u stalnom su porastu, pa je tako 2005. godine 46 odsto devojčica pre 18 godine bilo u braku, 2010. godine 54 odsto, dok se 2014. blizu 60 odsto devojčica udalo pre 18 godine. Ono što je posebno alarmantno, jeste da su uglavnom devojčice prodate i da nije samo reč od prisilnoj udaji.
Ne znam šta je ljubav, nikog nisam volela.
Slučaj prodaje i izrabljivanja 11-godišnje devojčice nije usamljen, i druge maloletnice su prenela svoja grozna iskustva.
- Kada te ovako prisile na brak, nekad neka i zavoli svog muža, ali ja ne znam šta je ljubav. Prodali su me sa 15 godina i samo sam se mučila. Nisam nikog volela - priznaje ova namučena devojka.
Iako porodični zakon dozvoljava zaključenje brakova između starijih maloletnika sa navršenih 16 godina samo uz odobrenje suda, u Srbiji se sklopi oko 2.000 dečjih brakova između mlađih mladenaca potpuno nevidljivih sistemu, prema podacima NVO “Atina”. Tako je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS), u 2016. godini zabeleženo svega 15 “legalnih” brakova maloletnika.
- U 2016. godini najviše ih je bilo u Čačku i Mladenovcu (po šest zaključenih brakova, a u ovim dvema opštinama je nevesta bila maloletna, a mladoženja punoletan), a u ostalim opštinama su u pitanju pojedinačni slučajevi. U 2016. godini u opštinama Babušnica, Bela Palanka i Bela Crkva zaključen je po jedan brak gde su oba supružnika bili maloletni - rekli su u RZS.
Dok godine nevesta tek neznatno variraju, najviše je onih pogođenih iz romske populacije - 57 odsto. Međutim, sam brak često je maska za trgovinu belim robljem, pa i prostituciju.
- Žrtve su i devojčice i devojke iz različitih, naročito ruralnih delova zemlje, koje imaju porodice koje bolje da nemaju zbog zloupotreba koje nad njima čine, prodaje tih devojčica i njihove prisile na brak - kaže Jelena Hrnjak iz NVO “Atina”.
Iskorišćavaju ih seksualno i radno
Deca koja su žrtve dečjih brakova sa kojima Udruženje “Atina” dolazi u dodir su najčešće seksualno iskorišćavana, ali i radno, devojčice se primoravaju i na prošnju i to često možemo videti na ulicama naših gradova.
- Kada pričate tim devojčicama, reći će da su mislile da time čine dobro i uslugu svojoj porodici, jer prethodno nisu imala sredstva za život i školovanje. Dolazile su nam devojčice koje nisu znale da razlikuju boje i sve dane u nedelji, bile su potpuno obrazovno zapostavljene - ističe ona.
Fizičko i psihičko zdravlje im je urušeno do krajnjih granica, a ekonomski potpuno zavise od čoveka za koga su se udale.
Religijski običaji i stereotipi u kombinaciji sa siromaštvom i nedovoljnom edukacijom glavni su uzročnici zbog kojih do ovakvih brakova i dolazi. Najčešće su prisutni u ruralnim krajevima i siromašnim zajednicama.
Inače, juče je širom sveta obeležen Dan devojčica, u znak podizanja svesti o rodnoj nejednakosti s kojima se suočavaju na osnovu njihovog pola. Prisilni brak je najgori oblik ugrožavanja njihovih prava.
Izvor: Blic
Foto: Pexels/Ilustracija