Od zaraze bakterijama do bolesti koje mogu nastati ako preteramo s određenom hranom, stručnjaci izdvajaju najopasnije namirnice koje u nekim slučajevima mogu biti opasne po život.
Krompir
Glikoalkaloidi su hemijski spojevi koji se nalaze u biljkama, među kojima je i krompir. Ima ih u lišću krompira, stabljikama i klicama, kao i u plodu koji je dugo stajao, pogotovo na svetlu. Ovi spojevi dovode do grčenja, dijareje, glavobolje, pa čak i do kome i smrti. Procenjuje se da doza od tri do šest miligrama po kilogramu telesne mase može biti smrtna.
Muskatni oraščić
Smatra se da muskatni oraščić može izazvati halucinacije poput droge. Šest grama ovog oraščića može uzrokovati grčenje mišića, a devet grama ozbiljan napad.
Tunjevina
Opasnost od tune krije se u živi koju ta riba apsorbuje. Kad se nađe u telu, ona može da optereti bubrege ili mozak. Američka administracija za hranu i lekove savetuje da trudnice i deca uopšte ne jedu tunu. Iako je opasnost od trovanja mala, ipak ne valja preterivati s dozama, pa tunu ne treba jesti više od dva puta nedeljno.
Bademi
Oni slatki nisu opasni, već su to gorki bademi koji sadrže cijanovodoničnu kiselinu, pa konzumiranje samo osam do 10 takvih badema uzrokuje zdravstvene probleme kod odraslih, a može biti smrtonosno za decu.
Indijski orah
Sirovi indijski orah sadrži supstancu koja se nalazi i u otrovnom bršljanu. Treba znati da se ovi orašasti plodovi ponekad prodaju kao sirovi, to jest nisu prženi, međutim nije sasvim tako jer su oni kratko blanširani kako bi se uklonila ova opasna supstanca.
Paradajz
Nije problem u plodu, već u lišću paradajza koje sadrži toksične alkaloide. Takođe, opasan je i zelen paradajz, koji još nije zreo, ako se jede sirov.
Semenke voća
Jabuke, trešnje, višnje, breskve i marelice u svojim semenkama sadrže opasnu materiju koja u svojoj opni ima cijanovodoničnu kiselinu. Sam naziv koji podseća na cijanid ukazuje na to da se sa ovim semenkama ne treba šaliti.
Med
Ova vrlo zdrava namirnica ima jednu veliku manu. Naime, kako se ne bi gubili hranljivi sastojci, med ne prolazi proces pasterizacije, pa onaj sirov može sadržati opasan grejanotoksin. Zbog toga med treba uzimati kod proverenih proizvođača.
Izvor: Super žena
Foto: Ilustracija/Pixabay.com