Naučnici su proučili podatke o 620 oženjenih očeva kako bi utvrdili što misle o svojim bračnim odnosima kad su deca imala skoro tri godine i potom opet kad su imala devet. Naučnici su takođe procenjivali rizike za srčane bolesti poput krvnog pritiska, holesterola, težine i šećera u krvi.
- Kod onih čiji su odnosi bili kontinuirano dobri ili loši bilo je malo promena u faktorima kardiovaskularnog rizika - kazao je voditelj istraživanja Ian Benet-Briton sa Univerziteta Bristol.
Promene u braku bile su povezane s promenama u srčanom zdravlju, otkrilo je istraživanje.
- Poboljšanje odnosa bilo je povezano s manjim nivoima tzv. lošeg holesterola ili LDL-a i relativno manjom telesnom težinom u poređenju sa onima koji su bili u kontinuirano dobrim odnosima - kazao je Benet-Briton i dodao:
- Pogoršanje odnosa s druge strane bilo je povezano s pogoršanjem krvnog pritiska.
Svi muškarci bili su obuhvaćeni istraživanjem koje je započelo 1991.
Naučnici su procjenjivali njihov krvni pritisak, broj otkucaja srca u mirovanju, težinu, holesterol i nivo šećera u krvi i između 2011. i 2013. kad su im deca imala gotovo 19 godina.
Faktorima rizika treba vremena da se primete i pomaci otkriveni u istraživanju bili su mali, napisali su lekari u radu u časopisu Journal of Epidemiology & Community Health.
Nakon što su uzeli u obzir faktore koji mogu uticati na izglede za bolesti srca poput starosti ispitanika, obrazovanja, položaja i prihoda dobri bračni odnosi bili su povezani s nešto nižim nivoima LDL kolesterola (oko 0,25 mmol/litri).
Poboljšanje odnosa takođe je bilo povezano sa smanjenjem težine izražene promenom indeksa telesne mase (BMI) koji predstavlja odnos težine i visine. U poređenju sa onima koji su bili stalno u dobrim bračnim odnosima muškarci s poboljšanim odnosima u braku imali su BMI koji je pao prosečno 1,07 BMI jedinica što odgovara težini od oko 4,5 kilograma.
Pogoršani odnosi bili su povezani s lošijim dijastoličkim krvnim pritiskom. Dijastolički pritisak bio je 2,74 milimetra žive viši kod onih koji su kazali da su im se pogoršali odnosi u braku.
Lekari napominju da cilj istraživanja nije bio utvrditi kako brak uteče na zdravlje srca.
Muškarci su na početku istraživanja bili prosečno stari 36 godina i moguće je da su na kraju istraživanja još bili dovoljno mladi pa se nisu razvile uočljive promene faktora rizika za bolesti srca jer su za razvoj mnogih od njih potrebne godine.
- Ipak, rezultati podržavaju ranija istraživanja da brak može uticati na zdravlje - kaže Brijan Čin, psiholog sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu koji nije bio uključen u istraživanje.
- Moguće je da se promene u broju sati sna i njegovom kvalitetu događaju paralelno s promenama kvalitete bračnih odnosa a to je nešto što takođe utiče na faktore rizika za bolesti srca - kaže Čin.
Promene kvaliteta bračnih odnosa takođe mogu biti povezane s mentalnim i fizičkim zdravljem posebno ako ih prate promene u prehrambenim navikama, vežbanju, pušenju ili konzumaciji alkohola.
- Zanimljivo je videti da su poboljšanja ili pogoršanja bračnih odnosa povezana s promenama faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i iznenađujuće je da su s time najmanje povezani trajno dobri ili trajno loši bračni odnosi - kaže Čin.
- Čini se da to sugerira da je nešto vezano uz tranziciju iz dobrog braka koji vam pruža potporu, briga i toplinu u loš brak koji znači izostanak emocija i uvažavanja posebno relevantno za rizik razvoja kardiovaskularnih bolesti - dodao je on.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pixabay.com