Ja sam u tvojoj krvi, Ja sam poznavala ljubav, Ja ne žalim ni za čim, Ja sam plesačica...
Izložba kanadske umetnice Aleksandre Heseker (Alexandra Haeseker) naslovlena „Ja sam u tvojoj krvi“ otvorena je u utorak, 9. marta u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja.
Izložba je otvorena do 27. marta, a veza sa ova dva značajna datuma u našoj istoriji totalno je slučajna, čak bi se moglo reći u svakom smislu i dijametralno suprotna.
U sredu 10. marta (ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali se nadam da ovo nije neki važan datum kojima naša istorija obiluje) u 18.00 u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja umetnica će održati predavanje na temu: Od tradicije do tehnologije (analiza rada četiri kanadske umetnice).
Fotografije celih figura velikog broja različitih žena, po dobu, zanimanju, statusu... digitalno obrađene i odštampane na plastičnim folijama specijalno prilagođenim galerijskom prostoru Centra za grafiku, složene (razbacane) u naizgled samo više arabesknoj kompoziciji, crno-bele sa tekstom na sebi (direktno i neposredno nam se obraćaju) ili bez kad su u koloru a i one imaju šta da kažu), imaju nepretencioznu snagu da nas upute na razmišljanje o životu žena danas i ovde. Mali znak empatije u ovom velikom svetu koji ume biti težak i surov je kao tračak svetla i nade da život može biti i lakši i lepši za sve.
Uvodnu reč dala je Ljiljana Tašić, istoričarka umetnosti, koja je ukratko ispričala istorijat od prvog zajedničkog projekta i saradnje kanadske ambasade i FLUC-a pa sve do ove zanimljive i značajne izložbe. Zatim je iznela likovni osvrt a ovo je deo teksta kojim je poentirala čitanje dela umetnice: „Predstave žena su istovremeno pojedinačne i opšte u svojim arhetipovima, gestovima i oštampanim tekstovima koji naglašavaju identitet: Ja sam u tvojoj krvi, Ja sam poznavala ljubav, Ja ne žalim ni za čim, Ja sam plesačica... Snažan vizuelni naboj postignut je dinamikom međuprostora oba sloja figura i njihovim reflektujućim senkama. Svojom kolektivnom snagom figure žena preuzimaju celokupnu izložbenu površinu, njhova kombinovana energija postaje moćno prisustvo označavajući žensko MI.
Odnos prema ženi za koji se Aleksandra Heseker zalaže saosećajan je, dubok i kompleksan.“
Izložbu je otvorio Džon Morison (John Morison), ambasador Kanade u Srbiji, naglasivši značaj dobre saradnje Centra za grafiku i kanadske ambasade koja već ima značajnu tradiciju, uz dobru volju u očuvanju prijateljstva dva naroda i negovanje frankofonije kao važnog dela kanadske kulture, a kojoj i Srbija daje svoj doprinos ambasador se zahvalio svima koji su doprineli da do ovog projekta dođe, ali i svima koji su se odvažili da po ovako hladnom vremenu dođu na otvaranje izložbe.
Sama umetnica se ushićena i uzbuđena obratila publici rečima koje su izražavale njenu veliku sreću što se nalazi u Beogradu, a zatim je zapazila kako bi volela da se nalazimo na njenom mestu i da možemo videti kako oko publike stoji njeno delo (a zaista je bilo puno ljudi na izložbi) a to je bio prizor koji joj ispunjavao dušu svojom inspirativnošću.
I kao što reče ambasador: "Vive la culture, vive la francophonie." A ja sam samo dodao već posle prve čašice kanadskog vina: "Vive le vin canadien..."
Šta da vam kažem, pročitali ste tekst (i preživeli), niste probali vino (ako niste bili na otvaranju), pogledajte odlične fotografije ako vas interesuje atmosfera... (Marku ne treba vino, da ne kažem dovoljno je lud - najpozitivnije)... Hoćete i da vidite izložbu? Bravo - upravo to je ono što treba da uradite i što vam naj-naj-najiskrenije preporučujemo!
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović