Umetnička keramika Ivane Batalo, skulpture sastavljene iz delova koji komuniciraju između sebe ali i prenose komunikaciju na posmatrača, govore nam o sebi i autorki, ali koliko god da su lične isto toliko ostavljaju prostora za širu priču
Ušli smo u komunikaciju onako kako nas je izložba vodila, slobodno, s neopisivom lakoćom, bez zadrške i dobili u toj komunikaciji jasan odgovor na pitanja kao što su: Zašto komuniciramo? Kako komuniciramo? Kada komuniciramo? S kim komuniciramo?...
Pažljivo i s puno ljubavi postavljenu izložbu, u kojoj je svaki detalj osmišljen i na svom mestu, u Galeriji Singidunum, te plahovite ali lepe večeri u prisustvu pravih poštovalaca umetničke keramike, otvorila je Ljubica Jelisavac-Katić (koja je napisala i likovni osvrt u katalogu). Ona je, inspirisana Ivaninim delom, s posebnom pažnjom i odgovornošću, ponudila jedan od ključeva u kom možemo razumeti komunikaciju u stvaralaštvu umetnice koja se menja, ali ostaje ispunjena, razdragana i svoja, ali i spremna da sve to podeli s nekim kroz dijalog...
Spojene ispunjenim prostorom, kao sastavnim delom oblika, skulpture Ivane Batalo komuniciraju u vremenu sadašnjem, u prostoru ovdašnjem, pričom koja je tako pričljivo-prepričljiva da jednostavno ne želimo da se ikada, igde završi, a i ako se završi nekada, negde, njen kraj će samo značiti neki novi početak.
Neka i ovaj deo komunikacije, ne nagovarajući nikoga, doprinese da se slobodnom voljom odlučite da se prošetate do Singidunuma, imaćete šta da vidite i o čemu da pričate. Komunikacija, a posebno umetnička, dobar je osnov svega. Tako je uvek bilo i tako će uvek i biti, bilo gde... valjda... na ovoj izložbi zasigurno!
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović