Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da se dijabetes tipa 2 sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
- Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koji ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto troškova u zdravstvu - pojasnio je ministar.
On je na skupu, posvećenom Svetskom danu dijabetesa, naglasio da je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima u našoj zemlji.
Predstavljen je i unapređen Registar pacijenata obolelih od dijabetesa, gde je posebno važno praćenje pacijenata obolelih od dijabetesa u domovima zdravlja, a na osnovu definisanih obeležja pristupilo se izradi elektronske platforme čija se implementacija očekuje do kraja ove godine.
Lončar je podsetio da je Ministarstvo zdravlja krajem 2014. godine iniciralo obnavljanje savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, a sredinom godine formirana je posebna Radna grupa za prevenciju i lečenje dijabetesa.
Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova, koji preti da ugrozi ostvarivanje globalnih ciljeva održivog razvoja.
Prema najnovijim procenama Međunarodne dijabetes federacije svaka jedanaesta osoba u svetu ima dijabetes ili približno 415 miliona ljudi, što odgovara populaciji Evropskog kontinenta.
Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom i prema sadašnjim prognozama do 2040. godine će se povećati više od 50 odsto i iznosiće više od 600 miliona, a najbrži porast očekuje se u zemljama niskog i srednjeg prihoda.
Predsednik stručne komisije za perevenciju i lečenje dijabetesa prof. Nebojša Lalić podsetio je da su savetovališta za dijabetes vraćena u 40 domova zdravlja u Srbiji 2014. godine.
On je dodao da je još 13 savetovališto pokazalo inicijativu da se kod njih otvore savetovališta, a da ih je Ministarstvo zdravlja u tome podržalo.
Govoreći o Registru pacijenata on je rekao da je registar postojao i do sada u Institutu Batut, ali da se sada taj registar osavremenjava.
- Ono što je sada važno je da mi taj registar proširujemo na savremeni način, da sada imamo zvanično imamo knjigu, evidenciju o pacijentima iz koje će moći da sagledaju lekari i zdravstveni radnici stanje pacijenta - zaključio je Lalić.
Izvor: Blic/Tanjug
Foto: Pixabay/Ilustracija