Damir Dokić izbegava da govori za medije, te se njegova strana priče dosad nije čula. Međutim, javio se na jedan telefonski poziv i u dve rečenice rekao šta je imao.
- Ne pratim šta se objavljuje u medijima. Nemam nikakav komentar i molim vas da me ne uznemiravate - rekao je Dokić.
Kapije na velikom imanju u Vrdniku, na obroncima Fruške gore, u ponedeljak su bile zaključane, a po prostranom dvorištu samo je trčkarao mali crni pas. Iz kuće, međutim, niko nije izlazio, niti je u nju ulazio.
Za svog sugrađanina Dokića, koji živi na brdu, na rubu ovog fruškogorskog mesta, Vrdničani kažu da ga retko viđaju.
- Ne druži se sa meštanima, koliko ja znam - kaže stariji muškarac ne želeći da mu se ime pojavljuje u novinama.
- Viđamo ga samo kada prođe u automobilu ili na mopedu kada je lepo vreme. Povukao se poslednjih godina, a čak se govorkalo da namerava da proda imanje. Da li je od toga odustao, ne znam, ali je i dalje na posedu. Nekad je pravio dobru rakiju.
Nekada četvrta teniserka sveta, u svojoj autobiografiji, čije je delove trebalo da objavi australijski "Dejli telegraf", obelodanila je da je kao dete preživljavala traume. U knjizi, nazvanoj "Nesalomiva", po pisanju ovog australijskog lista, Dokićeva navodi da ju je otac tukao, šutirao i pljuvao kada je kao šestogodišnjakinja počela da se bavi tenisom.
- Baš me je gadno tukao. Počelo je od prvog dana kada sam uzela reket u ruke, a onda se otelo kontroli . Batinanje je bilo skoro svakodnevno, a teško mi je bilo emotivno. Nije to samo fizički već je i mentalni bol, to me je najviše bolelo. Kada imate 11 ili 12 godina i čujete tako strašne stvari, mnogo je teško - piše u Jeleninoj autobiografiji.
Izvor: Kurir.rs/Novosti
Foto: dokic_jelena/Instagram; TV Prva - PrintScreen/YouTube