Razlog za to je što, kako sazreva, mozak uči razliku između toga šta je dovoljno važno da bi bilo primećeno.
Istraživanje japanskih naučnika sprovedeno je nad 42 bebe starosti između tri i osam meseci. S obzirom na to da njihovi mali saradnici ne mogu da govore, istraživali su percepciju slika pratili na osnovu toga koliko dugo bebe posmatraju neku sliku. Ranije istraživanja su pokazala da beba, kad vidi nešto što je za nju novo, duže posmatra, dok predmeti koji su joj poznati dobijaju tek letimičan pogled.
Razlika u vremenu posmatranja predmeta pokazala je da deca stara tri i četiri meseca primećuju razlike u intenzitetu piksela i da su manje impresionirana razlikama u vrsti površine, odnosno u tome da li je ona svetlucava ili mat i sl. Međutim, između sedmog i osmog meseca, njihov vid postaje sličniji vidu odraslih. Tim naučnika je ove rezultate objavio u magazinu Current Biology.
Stručnjaci ovu promenu nazivaju perceptivnim sužavanjem, a ona podrazumeva da se pažnja usmerava na nešto određeno dok se druge razlike ne primećuju. Nešto slično tome je otkriveno i u ranijem istraživanju koje je pokazalo da japanske bebe u prvim mesecima života razlikuju glasove r i l, ali već u šestom mesecu to nije slučaj. Naime, ova diferencijacija u japanskom jeziku ne postoji, pa deca, s obzirom na to da joj nisu izložena, i sama prestaju da prave tu razliku.
Takođe, jedno istraživanje je pokazalo da Olivijea Paskalisa pokazalo je da bebe mlađe od šest meseci prepoznaju različite majmune na osnovu njihovih lica dok deca stara devet meseci tako prave razliku samo između ljudi.
Izvor: National Geographic Srbija
Foto: Ilustracija/Pixabay.com